Plaćanje karticama postaje navika kupaca

Plaćanje karticama nije rezervisano samo za prodavnice, butike, restorane, one mogu da se koriste i za kupovinu na ulici, pa čak i kod uličnih cvećara. Primer za to je kombi-knjižara u Kosovskoj gde se prodaju polovni udžbenici. Na vozilu stoji natpis: „Primamo platne kartice.” Ovo je jedini, od desetak vozila u toj ulici, koji omogućava bezgotovinsko plaćanje. Za kupovinu knjiga, kako je objasnio prodavac, mogu da se koriste sve kartice, ali ne postoji mogućnost plaćanja na rate.

– Odavno smo uveli aparate, ljudi normalno dolaze i plaćaju kao u bilo kojoj prodavnici, znamo da smo jedini, to niko ovde ne radi, ali eto, ima i onih koji su prijavljeni i plaćaju porez – kazao je prodavac.

U većini objekata u centru postoji mogućnost plaćanja „plastičnim novcem”. Trafike, koje u ovom delu grada sve pripadaju istom lancu, od Narodne skupštine, preko Terazija do Trga republike, primaju kartice. Na ovom prostoru su i popularni domaći i inostrani fast fud restorani koji redom svi imaju aparate za kartice, dok većina onih koje drže mali ugostitelji – nema. Takvi objekti nalaze se na Zelenom vencu i skrajnutijim ulicama centra.

Oko Knez Mihailove, gde najviše obitavaju turisti, nalaze se poznati lanci pekara i oni svi, naravno, primaju kartice.

– Ovde je normalno da postoje aparati, ipak je ovo deo grada gde su stranci na svakom koraku, pa šta bi oni mislili o nama da ih nemamo. Oni uglavnom koriste kartice, kao i mladi, stariji od 50 godina se uopšte nisu privikli na to i uglavnom plaćaju novcem, da ne kažem da penzioneri često daju kovanice, što je kod mladih nezamislivo – kazala je radnica u jednoj trafici nadomak Terazija.

Što se više odaljavamo od turističke zone, situacija se polako menja. Već prema Vračaru postoje radnjice i trafike koje nemaju aparate za plaćanje karticama. Ipak, mogućnost izmirivanja računa provlačenjem kartice je moguća na sasvim neočekivanim mestima. Jedan prodavac cveća na tezgi ispred Novog groblja je mušteriji, koja se preračunala kad je uzela bukete rekavši da nema dovoljno gotovine, ponudio da plati karticom. Začuđeno mu je pružila karticu, prislonila na aparat izvučen iz neke torbe i začuo se zvuk koji označava „odobreno”.

U pojedinim delovima grada pekare, trafike i radnje drže mali trgovci i njima se, kako sami kažu, ne isplati da uvode aparate. Ni Zakonom o platnim uslugama niti Zakonom o međubankarskim naknadama nije predviđena obaveza posedovanja aparata. Razlog za to su visoki troškovi, koji su posledica visokih naknada internacionalnih kartičnih sistema, poput „Vize” i „Master karda”. Narodna banka Srbije je 2018. godine Zakonom o međubankarskim naknadama snizila međubankarske provizije na 0,2 odsto za transakcije debitnim karticama i 0,3 procenta za transakcije kreditnim karticama, što je imalo za posledicu, kako se navodi, sniženje trgovačke naknade.

– Osnovni cilj zakona je da se snižavanjem međubankarskih naknada stvore uslovi da konkurencija među bankama i kartičnim sistemima dovede do snižavanja cena za krajnje korisnike – navodi se na sajtu Narodne banke.

Kod manjih trgovaca preovlađuju transakcije male vrednosti, zbog čega banke ugovaraju višu trgovačku naknadu da bi nadoknadile visoke troškove po transakciji internacionalnih kartičnih sistema.

– Iznos trgovačke provizije u direktnoj je zavisnosti od pregovaračke moći trgovca pa tako veliki trgovinski lanci dobijaju najpovoljnije ponude, dok mali trgovci, zanatlije, radnje, nemaju ni blizu takvu pregovaračku poziciju i njima banke nude provizije koje su visoke, što destimuliše prihvatanje platnih kartica u malim radnjama – upozoravaju iz Narodne banke Srbije.

Trgovac koji prihvati ovakav način plaćanja ima pravo izbora brenda ili vrste platne kartice i ukoliko ne prihvati sve platne instrumente poput telefona ili sata, mora o tome da obavesti potrošače.

U Srbiji je u opticaju 11.760.000 platnih kartica, što je za sedam odsto više nego u isto vreme prošle godine.

– Tokom drugog tromesečja ove godine, u trgovinama u našoj zemlji izvršeno je 156,7 miliona plaćanja domaćim platnim karticama – za 22,6 odsto više nego u istom tromesečju 2023. Prihvatna mreža POS terminala iz tromesečja u tromesečje nastavlja da raste, a na kraju juna kupci su mogli da plaćaju na blizu 149.000 POS terminala, što je za 14,6 odsto više nego u drugom tromesečju 2023. godine – saopštila je Narodna banka Srbije.