Црногоци грађанска нација

Од нашег сталног дописника
Подгорица, 14. новембра – Начин на који би у Скупштини Црне Горе требало да буду представљене националне мањине један је од кључних разлога због кога се одлаже усвајање новог закона о избору одборника и посланика у овој држави.

О овом спору између представника мањина и власти разговарано је иза затворених врата у црногорском парламенту, уз присуство председника Пројекта за етничке односе Ливије Плакс.

После сусрета председник Скупштине Ранко Кривокапић је рекао како сматра да питање представљања мањина у парламенту треба решити у складу са Уставом и сходно жељи да Црна Гора очува све своје идентитете.

 Готово невероватно је зазвучала и реченица коју је Кривокапић синоћ изговорио на црногорским електронским медијима:„Желимо да Црна Гора направи тај искорак да се на Балкану створи грађанска нација, односно они који своју нацију одређују према припадности држави.”

Министар за заштиту људских и мањинских права Фуад Нимани изјавио је да треба „пронаћи модел који је прикладан и за мањине и за државу”, односно да се ово питање мора „решити на начин који ће одражавати национални састав Црне Горе”.

На Кривокапићеву изјаву јуче је реаговало Српско народно веће, које тврди да се „у Црној Гори спроводи немилосрдна асимилација српског народа у националне Црногорце”.

Председник СНВ-а др Момчило Вуксановић за „Политику” је казао да је несхватљива Кривокапићева теза и намера „да се у Црној Гори створи грађанска нација, односно они који своју нацију одређују према припадности држави”.

„Црна Гора је вишенационална држава јер у њој, поред Црногораца, живе и Срби, Бошњаци, Албанци, Муслимани, Хрвати, Роми”, каже Вуксановић. „Од свих њих, укључујући и Црногорце, ниједна заједница није већинска, па насилно претварање такве вишенационалне заједнице у једнонационалну државну представља идеолошки став сакривен грађанском реториком незабележен у савременом свету – држава једнако нација, једнако језик.”

Он сматра да овакве изјаве челника законодавне власти уочи доношења новог изборног законодавства без представника српског народа, који чини 32 одсто од укупног броја грађана Црне Горе, „представљају државно утеривање црногорског идеолошког идентитета, у овом тренутку нарочито окренуто према српском народу у Црној Гори, а после тога и према свим осталим националним заједницама”.

„Зато не чуди што само Срби у Црној Гори немају свој национални статус и што се једино њима онемогућава коришћење уставних права која гарантују заштиту идентитета”, истакао је Вуксановић. „Веома је занимљиво да се нико од представника политичких партија, за које гласа српски народ у Црној Гори, није огласио у вези са оваквим ставом највишег представника законодавне власти. Да ли су постали свесни чињенице да никада ништа нису одбранили што је био интерес српског народа у Црној Гори или желе остати мало Срби мало Црногорци, тешко је рећи.”

Високи функционер Демократске партије социјалиста Миодраг Вуковић рекао је у коментару за наш лист да треба што пре, „али промишљено и без брзоплетих решења, решити питање политичког представљања мањина у црногорском парламенту”.

„ДПС је спреман на компромис јер нас обавезује решење иза кога смо стали гласајући за закон по коме мањине које партиципирају са више од пет одсто у становништву имају један загарантован мандат”, прецизира Вуковић. „Треба наћи решење које ће у материјалном смислу на добар начин разрадити уставну обавезу, учинити да систем задовољи националне мањине и испуни критеријуме из међународних докумената, када је позитивна дискриминација у питању.”

Бошњачка странка инсистира да се законски регулише питање заступљености бошњачког народа не само у законодавној, већ и у извршној и судској власти – поручио је посланик те партије Амер Халиловић.

„Представљање мањина у парламенту треба регулисати преко изборног законодавства, односно кроз загарантоване посланичке мандате”, сматра он. „Иако је Црна Гора дефинисана као грађанска држава, бројчано мањи народи немају исте шансе као и већи.”

Упитан шта мисли о овом ставу, Вуковић је казао: „Ако би мањине радикално схватале или екстремним захтевима тумачиле уставне одредбе о потреби додатне заштите тих заједница кроз повећање обима права, дошли бисмо у ситуацију да би основни демократски институт и инструмент – слободни, непосредни, тајни избори постали бесмислени. Данас, у Црној Гори, постоји само једна национална заједница која себе није прогласила мањинском, а то су Црногорци.”

Досадашњим начином расподеле посланичких мандата нису задовољни ни Албанци, па Демократски савез сматра да на бирачким местима где су Албанци већина у њиховој подели треба да учествују само изборне листе са албанским националним предзнаком.

Посланик ДС Мехмет Бардхи заступа тезу према којој треба пронаћи модел аутентичног представљања мањина у црногорском парламенту.

Он је новинарима јуче рекао да је прихватљиво решење да се у оквиру Црне Горе, као једне изборне јединице, на бирачким местима где Албанци живе као аутохтони народ, бира одређени број посланика, сразмерно учешћу Албанаца у укупном броју становништва Црне Горе.

„Наш предлог је да се на бирачким местима у Тузима, Улцињу, Бару и Плаву омогућити расподела мандата само изборним листама са албанским националним предзнаком. Наравно, које испуне предвиђени цензус”, појаснио је Бардхи.