Crnogoci građanska nacija

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica, 14. novembra – Način na koji bi u Skupštini Crne Gore trebalo da budu predstavljene nacionalne manjine jedan je od ključnih razloga zbog koga se odlaže usvajanje novog zakona o izboru odbornika i poslanika u ovoj državi.

O ovom sporu između predstavnika manjina i vlasti razgovarano je iza zatvorenih vrata u crnogorskom parlamentu, uz prisustvo predsednika Projekta za etničke odnose Livije Plaks.

Posle susreta predsednik Skupštine Ranko Krivokapić je rekao kako smatra da pitanje predstavljanja manjina u parlamentu treba rešiti u skladu sa Ustavom i shodno želji da Crna Gora očuva sve svoje identitete.

 Gotovo neverovatno je zazvučala i rečenica koju je Krivokapić sinoć izgovorio na crnogorskim elektronskim medijima:„Želimo da Crna Gora napravi taj iskorak da se na Balkanu stvori građanska nacija, odnosno oni koji svoju naciju određuju prema pripadnosti državi.”

Ministar za zaštitu ljudskih i manjinskih prava Fuad Nimani izjavio je da treba „pronaći model koji je prikladan i za manjine i za državu”, odnosno da se ovo pitanje mora „rešiti na način koji će odražavati nacionalni sastav Crne Gore”.

Na Krivokapićevu izjavu juče je reagovalo Srpsko narodno veće, koje tvrdi da se „u Crnoj Gori sprovodi nemilosrdna asimilacija srpskog naroda u nacionalne Crnogorce”.

Predsednik SNV-a dr Momčilo Vuksanović za „Politiku” je kazao da je neshvatljiva Krivokapićeva teza i namera „da se u Crnoj Gori stvori građanska nacija, odnosno oni koji svoju naciju određuju prema pripadnosti državi”.

„Crna Gora je višenacionalna država jer u njoj, pored Crnogoraca, žive i Srbi, Bošnjaci, Albanci, Muslimani, Hrvati, Romi”, kaže Vuksanović. „Od svih njih, uključujući i Crnogorce, nijedna zajednica nije većinska, pa nasilno pretvaranje takve višenacionalne zajednice u jednonacionalnu državnu predstavlja ideološki stav sakriven građanskom retorikom nezabeležen u savremenom svetu – država jednako nacija, jednako jezik.”

On smatra da ovakve izjave čelnika zakonodavne vlasti uoči donošenja novog izbornog zakonodavstva bez predstavnika srpskog naroda, koji čini 32 odsto od ukupnog broja građana Crne Gore, „predstavljaju državno uterivanje crnogorskog ideološkog identiteta, u ovom trenutku naročito okrenuto prema srpskom narodu u Crnoj Gori, a posle toga i prema svim ostalim nacionalnim zajednicama”.

„Zato ne čudi što samo Srbi u Crnoj Gori nemaju svoj nacionalni status i što se jedino njima onemogućava korišćenje ustavnih prava koja garantuju zaštitu identiteta”, istakao je Vuksanović. „Veoma je zanimljivo da se niko od predstavnika političkih partija, za koje glasa srpski narod u Crnoj Gori, nije oglasio u vezi sa ovakvim stavom najvišeg predstavnika zakonodavne vlasti. Da li su postali svesni činjenice da nikada ništa nisu odbranili što je bio interes srpskog naroda u Crnoj Gori ili žele ostati malo Srbi malo Crnogorci, teško je reći.”

Visoki funkcioner Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković rekao je u komentaru za naš list da treba što pre, „ali promišljeno i bez brzopletih rešenja, rešiti pitanje političkog predstavljanja manjina u crnogorskom parlamentu”.

„DPS je spreman na kompromis jer nas obavezuje rešenje iza koga smo stali glasajući za zakon po kome manjine koje participiraju sa više od pet odsto u stanovništvu imaju jedan zagarantovan mandat”, precizira Vuković. „Treba naći rešenje koje će u materijalnom smislu na dobar način razraditi ustavnu obavezu, učiniti da sistem zadovolji nacionalne manjine i ispuni kriterijume iz međunarodnih dokumenata, kada je pozitivna diskriminacija u pitanju.”

Bošnjačka stranka insistira da se zakonski reguliše pitanje zastupljenosti bošnjačkog naroda ne samo u zakonodavnoj, već i u izvršnoj i sudskoj vlasti – poručio je poslanik te partije Amer Halilović.

„Predstavljanje manjina u parlamentu treba regulisati preko izbornog zakonodavstva, odnosno kroz zagarantovane poslaničke mandate”, smatra on. „Iako je Crna Gora definisana kao građanska država, brojčano manji narodi nemaju iste šanse kao i veći.”

Upitan šta misli o ovom stavu, Vuković je kazao: „Ako bi manjine radikalno shvatale ili ekstremnim zahtevima tumačile ustavne odredbe o potrebi dodatne zaštite tih zajednica kroz povećanje obima prava, došli bismo u situaciju da bi osnovni demokratski institut i instrument – slobodni, neposredni, tajni izbori postali besmisleni. Danas, u Crnoj Gori, postoji samo jedna nacionalna zajednica koja sebe nije proglasila manjinskom, a to su Crnogorci.”

Dosadašnjim načinom raspodele poslaničkih mandata nisu zadovoljni ni Albanci, pa Demokratski savez smatra da na biračkim mestima gde su Albanci većina u njihovoj podeli treba da učestvuju samo izborne liste sa albanskim nacionalnim predznakom.

Poslanik DS Mehmet Bardhi zastupa tezu prema kojoj treba pronaći model autentičnog predstavljanja manjina u crnogorskom parlamentu.

On je novinarima juče rekao da je prihvatljivo rešenje da se u okviru Crne Gore, kao jedne izborne jedinice, na biračkim mestima gde Albanci žive kao autohtoni narod, bira određeni broj poslanika, srazmerno učešću Albanaca u ukupnom broju stanovništva Crne Gore.

„Naš predlog je da se na biračkim mestima u Tuzima, Ulcinju, Baru i Plavu omogućiti raspodela mandata samo izbornim listama sa albanskim nacionalnim predznakom. Naravno, koje ispune predviđeni cenzus”, pojasnio je Bardhi.