Самоуправљање

Веома пажљиво сам пратио маратонски разговор државног руководства са све председником државе као предводником руководилаца компаније „Рио Тинто” и народа у Љубовији. Трудио сам се да анализирам готово сваки говор обичних људи, свако њихово питање, жеље, похвале и критике и да будем искрен, а такав ми је утисак био и после Малог Зворника, озбиљан сам песимиста у вези са нашом будућношћу. Ево, чак ни после 34 године од како је комунизам пао, мада код нас тврде да се то догодило падом Милошевића, што је теза са којом се никако не слажем, самоуправљање није отишло из срца и ума нашег народа. Оно не да живи, него његов дух је апсолутно свуда присутан, он је основа у размишљању наших људи како би економија требало да функционише и то је оно што нас толико година вуче назад и што спречава сваки могући вид привредне иницијативе и развоја предузетништва.

Више пута појединци су на том скупу наглашавали да им је неопходна фабрика у Љубовији како би се млади задржали. Но на саму помисао да би држава могла да помогне да дође инвеститор, то се нашим људима никако не допада. Они су за принцип да држава отвори фабрику и да запосли људе. Без обзира на то да ли има економски резон, да ли држава уопште сме тако нешто да ради у модерном свету привређивања када доминира приватна иницијатива, наш народ то не занима. Хоће фабрику, али неће инвеститора. Када се говори о пољопривреди, сви би да им држава уложи средства да произведу и сви би да им држава гарантује откупну цену производа. По принципу који је владао у самоуправном социјализму где си производио нешто у сулудим количинама само да би испунио норму, без обзира што тај производ на тржишту није имао потражњу, но држава је немилице улагала, плаћала раднике да буду срећни и задовољни, а што је то доводило до пропасти економије, изгледа никог није било брига.

Најзанимљивија је била критика према компанији „Рио Тинто”, што је иначе генерална критика нашег народа према сваком инвеститору. На страну то што је критика у вези са могућим загађењем животне средине више проузрокована изазивањем нерационалног страха, но примедба да је „Рио Тинто” дошао само да заради и оствари профит је посебно лудило.

Елем, наравно да је сваки инвеститор дошао да оствари профит и то је срж пословања сваке компаније на свету. Никада нисам разумео зашто то неко критикује, јер то је ваљда нешто што је нормално и што се подразумева. Не мислите ваљда да ће неко у било какав пројекат да улази у добротворне сврхе и да бесплатно нешто ради? Но, изгледа да је код нашег народа баш то размишљање доминантно. Када им тако одговорите, онда иде следеће питање – а зашто странци да то раде, а не ми? Коме ви да објасните да смо ми стотинама година далеко од технологије за вађење јадарита и да немамо ни приближно знање, нити ресурсе за тако нешто. Све то једнако је питању – зашто се страним фирмама дају субвенције, а не дају домаћим? Иначе, та теза није истинита, јер се даје и домаћим фирмама, али морају да имају тржиште и пласман својих производа. Но, ваљда наш народ замишља да ми имамо ту технологију па можемо да се носимо рецимо са „Мерцедесом” или „Бе-ем-веом”, па ако би те компаније изразиле жељу да дођу код нас, требало би да их отерамо, јер зашто странцима дати субвенције. Ко зна, можда код нашег народа постоји мишљење да ми сами можемо да произведемо нешто боље од „Мерцедеса”.

О томе да свако жели пут до своје авлије и прикључак за струју и воду чак и на нелегално изграђену кућу, излишно је трошити речи. Жеља и честитки било је колико хоћете, а нико не пита има ли се људи за свачију жељу. Заиста, свака част Вучићу шта је све слушао и како је смирено одговарао. Искрен да будем, полудео бих после неког времена. Богу хвала, зато нисам активан политичар, јер самоуправни мозак, а он је доминантан у нашем народу, једноставно не трпим.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа