Варилац може да заради и до 4.000 евра, али тек после усавршавања

Још ове зиме, Александар Вучић, председник Србије, истакао је да је добра вест то што се из иностранства у земљу враћају они са највишим образовањем, али су и даље проблем радници занатлије. Признао је да су Србији изузетно потребни бравари, вариоци, занатлије, тесари, месари... Вариоци сада имају најнижу плату, између 95.000 и 100.000 динара у Србији, рекао је тада Вучић, али је недавно, приликом обиласка једне фарме у Осечини, ипак подвукао да данас „нико неће у вариоце, иако у ’Азвирту’ немају плату мању од 2.000 евра”.

Да је заиста реч о плаћеном, али дефицитарном занимању, потврђују и у „Инфостуду”.

– Тако је већ годинама. Плате варирају од послодавца до послодавца, али стално запослење не гарантује и велику зараду. Оне су крећу око 1.000 евра, па до 1.500 евра, али ако варилац буде ангажован по пројекту који обично траје неколико месеци, што је врло чест случај, зараде су знатно више. Иду и до 4.000 евра. Дешавало се да имамо баш такве огласе – истиче Милош Турински, пи-ар „Инфостуда”.

Он додаје да то ипак не значи да је радник осигуран јер је у таквим случајевима „ограничен на пројекат, па између два пројекта може да прође и неколико месеци, када варилац нема посла, а ни зараде”.

– Друго, важно је то да сваки заваривач мора, да би добио лиценцу, да прође кроз обуку, а те обуке за лиценцу коштају око 3.000 евра. Зато се многима више исплати да раде у иностранству, где су знатно веће зараде – додаје Турински.

На тржишту рада је све израженији раскорак између потреба послодаваца и жеља ђака када је у питању средњошколско образовање. Тренд који траје годинама, да занатске, машинске и грађевинске школе уписује недовољно ђака, резултирао је да управо из њихових клупа излазе малобројни радници који су се образовали за најплаћенија занимања. Начело понуде и потражње највидљивије је у огласима за посао, јер се вариоцима, професионалним возачима, механичарима, пекарима, куварима и занатлијама из грађевинске струке, који важе за дефицитарна занимања, нуде плате изнад 1.000 евра, које су веће од оних које имају многи са факултетским дипломама. Водоинсталатери, електричари, столари, молери могу да зараде и много више, нарочито ако су спретни и имају своје предузетничке радње.

Како каже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, упис ђака на смерове за керамичаре, зидаре или паркетаре био је мали, а слабо се показало интересовање ученика и за смерове месара и пекара. С друге стране, поред програмера за које су преко Националне службе за запошљавање послодавци овог јула исказали највише потреба за запошљавањем, најтраженији су били и тесари, армирачи и зидари. Што се тиче занимања заваривач-бравар, послодавци су овог лета пријавили потребе за запошљавањем 174 таква радника, показује статистика НСЗ-а.

– Не бих се сложио с тим што председник Србије каже да нико неће да ради као варилац. Ове године бравар-заваривач је врло занимљив смер за ђаке. Попуњени су сви капацитети у свим стручним средњим школама, у Обреновцу и Барајеву. Млади су свесни тога да је то тражено и добро плаћено занимање. Рецимо, на градњи „Турског тока” вариоци су зарађивали по 4.000 евра. Али, морамо да схватимо да се варилац не постаје тако брзо, јер да би неко зарадио велике паре као варилац, мора да прође кроз обуке, лиценце и сертификовање. Обичан варилац не може одмах толико да зарађује – наводи Антић.

Изда се око 2.000 сертификата са атестом годишње

Завод за заваривање из Београда издао је у току прошле године око 2.000 сертификата са атестом, а обучавање константно организује. Како истичу у заводу, нису ретки ни случајеви да на обуку дођу сами грађани.

– Они чине трећину од свих који долазе на обуке за завариваче, јер и сами знају да је реч о дефицитарном занимању. Међу кандидатима има и оних који похађају обуке у фирми у којој су запослени, па онда дођу у завод како би само полагали испит. Често и наши стручњаци из завода иду код њих у фирме и на њиховој опреми обучавају запосленог – напомињу у Заводу за заваривање.