Varilac može da zaradi i do 4.000 evra, ali tek posle usavršavanja

Još ove zime, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, istakao je da je dobra vest to što se iz inostranstva u zemlju vraćaju oni sa najvišim obrazovanjem, ali su i dalje problem radnici zanatlije. Priznao je da su Srbiji izuzetno potrebni bravari, varioci, zanatlije, tesari, mesari... Varioci sada imaju najnižu platu, između 95.000 i 100.000 dinara u Srbiji, rekao je tada Vučić, ali je nedavno, prilikom obilaska jedne farme u Osečini, ipak podvukao da danas „niko neće u varioce, iako u ’Azvirtu’ nemaju platu manju od 2.000 evra”.

Da je zaista reč o plaćenom, ali deficitarnom zanimanju, potvrđuju i u „Infostudu”.

– Tako je već godinama. Plate variraju od poslodavca do poslodavca, ali stalno zaposlenje ne garantuje i veliku zaradu. One su kreću oko 1.000 evra, pa do 1.500 evra, ali ako varilac bude angažovan po projektu koji obično traje nekoliko meseci, što je vrlo čest slučaj, zarade su znatno više. Idu i do 4.000 evra. Dešavalo se da imamo baš takve oglase – ističe Miloš Turinski, pi-ar „Infostuda”.

On dodaje da to ipak ne znači da je radnik osiguran jer je u takvim slučajevima „ograničen na projekat, pa između dva projekta može da prođe i nekoliko meseci, kada varilac nema posla, a ni zarade”.

– Drugo, važno je to da svaki zavarivač mora, da bi dobio licencu, da prođe kroz obuku, a te obuke za licencu koštaju oko 3.000 evra. Zato se mnogima više isplati da rade u inostranstvu, gde su znatno veće zarade – dodaje Turinski.

Na tržištu rada je sve izraženiji raskorak između potreba poslodavaca i želja đaka kada je u pitanju srednjoškolsko obrazovanje. Trend koji traje godinama, da zanatske, mašinske i građevinske škole upisuje nedovoljno đaka, rezultirao je da upravo iz njihovih klupa izlaze malobrojni radnici koji su se obrazovali za najplaćenija zanimanja. Načelo ponude i potražnje najvidljivije je u oglasima za posao, jer se variocima, profesionalnim vozačima, mehaničarima, pekarima, kuvarima i zanatlijama iz građevinske struke, koji važe za deficitarna zanimanja, nude plate iznad 1.000 evra, koje su veće od onih koje imaju mnogi sa fakultetskim diplomama. Vodoinstalateri, električari, stolari, moleri mogu da zarade i mnogo više, naročito ako su spretni i imaju svoje preduzetničke radnje.

Kako kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, upis đaka na smerove za keramičare, zidare ili parketare bio je mali, a slabo se pokazalo interesovanje učenika i za smerove mesara i pekara. S druge strane, pored programera za koje su preko Nacionalne službe za zapošljavanje poslodavci ovog jula iskazali najviše potreba za zapošljavanjem, najtraženiji su bili i tesari, armirači i zidari. Što se tiče zanimanja zavarivač-bravar, poslodavci su ovog leta prijavili potrebe za zapošljavanjem 174 takva radnika, pokazuje statistika NSZ-a.

– Ne bih se složio s tim što predsednik Srbije kaže da niko neće da radi kao varilac. Ove godine bravar-zavarivač je vrlo zanimljiv smer za đake. Popunjeni su svi kapaciteti u svim stručnim srednjim školama, u Obrenovcu i Barajevu. Mladi su svesni toga da je to traženo i dobro plaćeno zanimanje. Recimo, na gradnji „Turskog toka” varioci su zarađivali po 4.000 evra. Ali, moramo da shvatimo da se varilac ne postaje tako brzo, jer da bi neko zaradio velike pare kao varilac, mora da prođe kroz obuke, licence i sertifikovanje. Običan varilac ne može odmah toliko da zarađuje – navodi Antić.

Izda se oko 2.000 sertifikata sa atestom godišnje

Zavod za zavarivanje iz Beograda izdao je u toku prošle godine oko 2.000 sertifikata sa atestom, a obučavanje konstantno organizuje. Kako ističu u zavodu, nisu retki ni slučajevi da na obuku dođu sami građani.

– Oni čine trećinu od svih koji dolaze na obuke za zavarivače, jer i sami znaju da je reč o deficitarnom zanimanju. Među kandidatima ima i onih koji pohađaju obuke u firmi u kojoj su zaposleni, pa onda dođu u zavod kako bi samo polagali ispit. Često i naši stručnjaci iz zavoda idu kod njih u firme i na njihovoj opremi obučavaju zaposlenog – napominju u Zavodu za zavarivanje.