Принос од репе тек да се ратари раздуже

Црепаја – Готово два месеца раније ушле су машине у црепајачка поља шећерне репе. Драган Јованов се слатким кореном бави четврт века, а ове године под засадом има 32 хектара и не памти да се са вађењем репе кренуло тако рано. Морало се, каже, јер је род почео да дехидрира, да убрзано губи воду, па и да трули на неким површинама.

„Ја лично никада нисам вадио репу пре 15 октобра, па и до средине новембра. Сви знамо да нас суше прате већ годинама, али сада кише није било више од два месеца. Негде је у регији падала, али овде ни кап па како смо се надали, добро смо прошли. Кад то кажем, мислим о приносима који ће нас бар раздужити. Вадим репу са прве парцеле и показало се да је дигестија изванредна. Креће се око 18 процената. Очекивао сам и мање количине, али ова наша банатска земља је све поднела и донела око пет и по тона по хектару, што је неочекивано добро. То јесте просек, али има и њива са великим подбачајем, где је принос преполовљен”, каже за „Политику” Јованов, један од највећих произвођача слатког корена у Црепаји, крају са највећим површинама под репом, пре свега због близине шећеране у Ковачици. Сарадња је, по његовим речима, задовољавајућа, јер годинама уназад имају уговорену производњу. С обзиром на то да су цене кукуруза, пшенице, соје и других култура опале, слатки корен је, истиче, ипак, задржао вредност која покрива трошак производње.

„Оно што је најважније јесте што смо још јесенас знали како улазимо у нови циклус. То значи да смо добили цену од 47 центи уз бонус од два процента за семе и још један проценат доплате од фабрике, тако да ћемо репу продавати за округло 50 центи по килограму. С обзиром на то да су цене кукуруза, пшенице, соје и других култура опале, репа је, ипак, задржала вредност која нас покрива. Имајући у виду целокупну ситуацију, све што нас је снашло, ми смо задовољни”, напомиње Јованов.

Такође, додаје саговорник, шећерана је и ове године обезбедила репроматеријал да заснују производњу, два одсто бонуса иде за њихово семе, које је проверено. Екстремни услови производње, које диктирају све дужа и сувља лета, тражили су и много више агротехничких мера, заштиту од болести.

„Ми због великих површина, а то је око 800 хектара, не можемо да заливамо. Немогуће је распоредити толике системе, то би било јако скупо, а требало би да их прате и бунари. Уопште, заливање на ратарским културама се не исплати, јер су изузетно велики трошкови опреме. Овде је заступљено суво ратарење или другим речима: гледамо у небо. Ове године оно нас није погледало. Зато апелујемо на државу да нам изађе у сусрет и обећаних 35.000 динара по хектару субвенција што пре исплати, јер ове године зараде неће бити, а треба мислити на заснивање нове производње”, каже Драган Јованов, ратар из Црепаје и додаје да је репа ипак некако прегурала и издржала.