Prinos od repe tek da se ratari razduže

Crepaja – Gotovo dva meseca ranije ušle su mašine u crepajačka polja šećerne repe. Dragan Jovanov se slatkim korenom bavi četvrt veka, a ove godine pod zasadom ima 32 hektara i ne pamti da se sa vađenjem repe krenulo tako rano. Moralo se, kaže, jer je rod počeo da dehidrira, da ubrzano gubi vodu, pa i da truli na nekim površinama.

„Ja lično nikada nisam vadio repu pre 15 oktobra, pa i do sredine novembra. Svi znamo da nas suše prate već godinama, ali sada kiše nije bilo više od dva meseca. Negde je u regiji padala, ali ovde ni kap pa kako smo se nadali, dobro smo prošli. Kad to kažem, mislim o prinosima koji će nas bar razdužiti. Vadim repu sa prve parcele i pokazalo se da je digestija izvanredna. Kreće se oko 18 procenata. Očekivao sam i manje količine, ali ova naša banatska zemlja je sve podnela i donela oko pet i po tona po hektaru, što je neočekivano dobro. To jeste prosek, ali ima i njiva sa velikim podbačajem, gde je prinos prepolovljen”, kaže za „Politiku” Jovanov, jedan od najvećih proizvođača slatkog korena u Crepaji, kraju sa najvećim površinama pod repom, pre svega zbog blizine šećerane u Kovačici. Saradnja je, po njegovim rečima, zadovoljavajuća, jer godinama unazad imaju ugovorenu proizvodnju. S obzirom na to da su cene kukuruza, pšenice, soje i drugih kultura opale, slatki koren je, ističe, ipak, zadržao vrednost koja pokriva trošak proizvodnje.

„Ono što je najvažnije jeste što smo još jesenas znali kako ulazimo u novi ciklus. To znači da smo dobili cenu od 47 centi uz bonus od dva procenta za seme i još jedan procenat doplate od fabrike, tako da ćemo repu prodavati za okruglo 50 centi po kilogramu. S obzirom na to da su cene kukuruza, pšenice, soje i drugih kultura opale, repa je, ipak, zadržala vrednost koja nas pokriva. Imajući u vidu celokupnu situaciju, sve što nas je snašlo, mi smo zadovoljni”, napominje Jovanov.

Takođe, dodaje sagovornik, šećerana je i ove godine obezbedila repromaterijal da zasnuju proizvodnju, dva odsto bonusa ide za njihovo seme, koje je provereno. Ekstremni uslovi proizvodnje, koje diktiraju sve duža i suvlja leta, tražili su i mnogo više agrotehničkih mera, zaštitu od bolesti.

„Mi zbog velikih površina, a to je oko 800 hektara, ne možemo da zalivamo. Nemoguće je rasporediti tolike sisteme, to bi bilo jako skupo, a trebalo bi da ih prate i bunari. Uopšte, zalivanje na ratarskim kulturama se ne isplati, jer su izuzetno veliki troškovi opreme. Ovde je zastupljeno suvo ratarenje ili drugim rečima: gledamo u nebo. Ove godine ono nas nije pogledalo. Zato apelujemo na državu da nam izađe u susret i obećanih 35.000 dinara po hektaru subvencija što pre isplati, jer ove godine zarade neće biti, a treba misliti na zasnivanje nove proizvodnje”, kaže Dragan Jovanov, ratar iz Crepaje i dodaje da je repa ipak nekako pregurala i izdržala.