Палате архитекте Краснова за „Дане европске баштине”

Изложбом „Свестрани уметник: Николај Петрович Краснов – архитектонско наслеђе Београда” прекосутра ће у 14 сати бити отворена манифестација „Дани европске баштине у Београду” у Свечаној сали Градског завода за заштиту споменика културе у Горњем граду Београдске тврђаве. Ауторка поставке је историчарка уметности Бојана Ибрајтер Газибара, виши конзерватор Завода.

Изложба је настала као резултат сарадње Завода за заштиту споменика културе Београда и Спомен-збирке Павла Бељанског и конципирана je у два сегмента од којих ће други бити отворен 19. септембра у Новом Саду.

– Београдска изложба представља публици архитектонски опус Николаја Краснова у престоници, са посебним освртом на објекте који су споменици културе. Ове палате приказане су кроз одабране фотографије, пројекте, али и оригиналне цртеже из Архива Југославије, са идејом да истакну значај овог великог архитекте у Београду и укажу на који начин их служба заштите доживљава, како у време када су заштићени тако и данас – наведено је на „фејсбук” страници Градског завода за заштиту споменика културе.

На списку здања са којим се руски пројектант рођен пре 160 година уписао у историју српске архитектуре јесу зграда Владе у Немањиној 11 у коју се најпре уселило Министарство финансија Краљевине Југославије, палата Министарства шума и руда у којој се налази Министарство спољних послова, здање у Кнеза Милоша 14, у истој улици дограђени објекат данашњег Министарства финансија. Потписао је ентеријере Дома Народне скупштине, Краљевског двора на Дедињу, Цркве Ружица, његово дело је и пилон на Бранковом мосту...

У току непуне две деценије колико је Краснов стварао у Краљевини Југославији може се похвалити као архитекта који је оставио највише дела данас заштићених као споменици културе.

По доласку у Београд са Малте где је био у избеглишту, Краснов је 1922. почео да ради у Министарству грађевине. Обишао је Србију, фотографисао њена здања, насликао је аквареле српске сеоске традиционалне архитектуре, изучавао наше манастире... Био је свестран и није се само бавио архитектуром, већ и урбанизмом, ентеријером, дизајном, скицирао је Орден југословенске круне, био је церемонијал мајстор сахране краља Александра Карађорђевића, творац је објеката меморијалне архитектуре попут спомен-костурнице на грчком острву Видо, последњем пристаништу бројних српских официра и војника Првог светског рата. По жељи краља Александра Карађорђевића, реконструисао је Његошеву капелу на Ловћену, уредио унутрашњост опленачке цркве, на гробљу српских ратника на солунском Зејтинлику са архитектом Васићем пројектовао је спомен-костурницу...

Сахрањен је на руској парцели Новог гробља 1939. године.

Пре пет година, на 80. годишњицу од смрти, добио је споменик у Парку Мали Ташмајдан прекопута зграде Архива Србије, коју је пројектовао. Фигура која седи за столом урађена у камену дело је вајара Небојше Савовића Неса.

Краснов на Врачару од 2015. има улицу и спомен-таблу, што представља својеврсно враћање дуга великом човеку, архитекти и уметнику.