Курти и Шмит, „чистунци” нечасних намера

Док Албин Курти спроводи своју апартхејдску политику на Косову, прогањајући преостале Србе по „рецепту” злогласног Аћиф-ефендије, дотле самозвани високи представник у БиХ, Немац Кристијан Шмит, „префињеним” лажним манирима једног западњака покушава да тобожњим брањењем Дејтона изигра управо главне принципе тог мировног споразума.

Обојица, нажалост, имају огромну подршку моћних западних ментора, јер да немају, зар би могли да се понашају тако самоуверено. А Шмит ужива и благонаклоност неких понизника у Сарајеву, којима не сметају ни његов нелегални избор, ни самовоља и понижења да мимо легалних институција пресуђује о многим битним питањима. Чак да се ставља и у улогу замишљеног законодавца (босанског Солона), те жели да буде и главни тумач ко је главни титулар имовине у БиХ, негирајући да су то ентитети, мада је већ једном, пре скоро деценију и по, пресуђено да су то управо ентитети. Уосталом, да није тако пресуђено, зар би се око перспективне имовине бивше ЈНА годинама питали управо ентитети, а не централна власт у Сарајеву? Шмит, међутим, као бивши адвокат, не поштује ни древно правило да се о већ пресуђеној ствари не може поново расправљати.

Шмит тобоже води бригу о државној имовини у БиХ, а где су били он и ОХР да се гласније огласе поводом недавног покушаја изградње хидроелектране на изворишту предивне Уне, недалеко од границе с БиХ, чиме би био поремећен готово комплетан екосистем крајолика једне од најлепших река Европе. И само захваљујући заљубљеницима у ту реку радови су обустављени.

Знају ли господин Шмит и људи из ОХР-а колико се својевремено јавност дигла на ноге због нарушавања тока Еуфрата између Ирака и Турске или Етиопије, Судана и Египта око Нила. Истина, Уна није ни приближно тако моћна река као што су Еуфрат и Нил, али је један од водених смарагдних драгуља не само БиХ, већ и Европе.

Чини нам се да Шмит показује сличну равнодушност у још једном примеру, кад је у питању Уна, мада можда сматра да то није у надлежности ОХР-а. Као ни његов претходник Аустријанац Валентин Инцко, тако се ни он није озбиљније позабавио могућим, истина за сада до 2028. пролонгираним планом Хрватске да се на свега два километра од те пограничне реке изгради опасно одлагалиште отпада из нуклеарке „Кршко”, чиме би потенцијално било угрожено око 250.000 становника оба ентитета БиХ и суседне Хрватске.

Да је реч о „недрагом госту” говори и предисторија тог плана. Јер првобитно је било предвиђено да се одлагалиште гради на Папуку, али је хрватски Сабор одбио тај предлог уз образложење да би то представљало опасност за околно становништво. Загреб није прихватио ни словеначки предлог да се опасна депонија гради на словеначко-хрватској граници, управо због близине највећег хрватског града. И неки паметњаковићи присетили су се бивше касарне ЈНА на Трговској гори, где с хрватске стране живи углавном малобројни српски живаљ.

Кристијан Шмит можда сматра да нема надлежност да се меша и у међуграничне спорове, макар била реч и о вредној имовини. Али он нема ни законодавну надлежност у БиХ, па се меша. Као и Албин Курти, он је у ствари „чистунац” нечасних, да не кажемо нечистих намера.

Слободан Стајић,
публициста, Сарајево