Kurti i Šmit, „čistunci” nečasnih namera

Dok Albin Kurti sprovodi svoju aparthejdsku politiku na Kosovu, proganjajući preostale Srbe po „receptu” zloglasnog Aćif-efendije, dotle samozvani visoki predstavnik u BiH, Nemac Kristijan Šmit, „prefinjenim” lažnim manirima jednog zapadnjaka pokušava da tobožnjim branjenjem Dejtona izigra upravo glavne principe tog mirovnog sporazuma.

Obojica, nažalost, imaju ogromnu podršku moćnih zapadnih mentora, jer da nemaju, zar bi mogli da se ponašaju tako samouvereno. A Šmit uživa i blagonaklonost nekih poniznika u Sarajevu, kojima ne smetaju ni njegov nelegalni izbor, ni samovolja i poniženja da mimo legalnih institucija presuđuje o mnogim bitnim pitanjima. Čak da se stavlja i u ulogu zamišljenog zakonodavca (bosanskog Solona), te želi da bude i glavni tumač ko je glavni titular imovine u BiH, negirajući da su to entiteti, mada je već jednom, pre skoro deceniju i po, presuđeno da su to upravo entiteti. Uostalom, da nije tako presuđeno, zar bi se oko perspektivne imovine bivše JNA godinama pitali upravo entiteti, a ne centralna vlast u Sarajevu? Šmit, međutim, kao bivši advokat, ne poštuje ni drevno pravilo da se o već presuđenoj stvari ne može ponovo raspravljati.

Šmit tobože vodi brigu o državnoj imovini u BiH, a gde su bili on i OHR da se glasnije oglase povodom nedavnog pokušaja izgradnje hidroelektrane na izvorištu predivne Une, nedaleko od granice s BiH, čime bi bio poremećen gotovo kompletan ekosistem krajolika jedne od najlepših reka Evrope. I samo zahvaljujući zaljubljenicima u tu reku radovi su obustavljeni.

Znaju li gospodin Šmit i ljudi iz OHR-a koliko se svojevremeno javnost digla na noge zbog narušavanja toka Eufrata između Iraka i Turske ili Etiopije, Sudana i Egipta oko Nila. Istina, Una nije ni približno tako moćna reka kao što su Eufrat i Nil, ali je jedan od vodenih smaragdnih dragulja ne samo BiH, već i Evrope.

Čini nam se da Šmit pokazuje sličnu ravnodušnost u još jednom primeru, kad je u pitanju Una, mada možda smatra da to nije u nadležnosti OHR-a. Kao ni njegov prethodnik Austrijanac Valentin Incko, tako se ni on nije ozbiljnije pozabavio mogućim, istina za sada do 2028. prolongiranim planom Hrvatske da se na svega dva kilometra od te pogranične reke izgradi opasno odlagalište otpada iz nuklearke „Krško”, čime bi potencijalno bilo ugroženo oko 250.000 stanovnika oba entiteta BiH i susedne Hrvatske.

Da je reč o „nedragom gostu” govori i predistorija tog plana. Jer prvobitno je bilo predviđeno da se odlagalište gradi na Papuku, ali je hrvatski Sabor odbio taj predlog uz obrazloženje da bi to predstavljalo opasnost za okolno stanovništvo. Zagreb nije prihvatio ni slovenački predlog da se opasna deponija gradi na slovenačko-hrvatskoj granici, upravo zbog blizine najvećeg hrvatskog grada. I neki pametnjakovići prisetili su se bivše kasarne JNA na Trgovskoj gori, gde s hrvatske strane živi uglavnom malobrojni srpski živalj.

Kristijan Šmit možda smatra da nema nadležnost da se meša i u međugranične sporove, makar bila reč i o vrednoj imovini. Ali on nema ni zakonodavnu nadležnost u BiH, pa se meša. Kao i Albin Kurti, on je u stvari „čistunac” nečasnih, da ne kažemo nečistih namera.

Slobodan Stajić,
publicista, Sarajevo