Зеленски између „плана победе” и „плана Б”

Амерички председник Џозеф Бајден и британски премијер Кир Стармер сутра ће на састанку у Белој кући највероватније дати „зелено светло” Володимиру Зеленског да ракетама дугог домета гађа циљеве у Русији. САД и други западни партнери до сада су оклевали са овом одлуком из забринутости да би то подстакло директан сукоб између НАТО-а и Москве.

Када су га упитали да ли ће САД укинути ограничења на употребу оружја дугог домета Украјине у рату против Русије, Бајден је поручио да његова администрација то питање „сада решава”.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков јуче је рекао да је та одлука највероватније већ донета. И сада, како каже, у медијима се води кампања у циљу формализације већ донете одлуке: „И при томе се настављају покушаји САД и европских држава да се дистанцирају од умешаности у украјински сукоб. Не мислимо да то функционише.”

Шеф Стејт департмента Ентони Блинкен, који је јуче заједно са британским шефом дипломатије Дејвидом Ламијем стигао у Кијев, није одговорио да ли ће Вашингтон одобрити Кијеву да користи ракете дугог домета АТАКМС и „сторм шедоу” за нападе дубоко у територију Руске Федерације, рекавши да више фактора улази у разматрање овог питања. Пре поласка за Кијев Блинкен је у Лондону изјавио да ће са Зеленским и другим званичницима разговарати о ратним циљевима Кијева и начинима на које Вашингтон може да помогне.

Из Москве је већ стигло упозорење да ће, ако буде испуњена жеља Кијева, Русија морати да одговори моћнијим и разорнијим оружјем: „Вашингтон и друге европске државе постају учесници рата у Украјини. Обраћајући се САД, Немачкој, Француској, Енглеској са захтевом за испоруке оружја великог домета, ракета и друге технике и разматрајући с њима нападе на руску територију, Зеленски чини да те земље постају директни учесници сукоба у Украјини”, написао је председник Думе Вјачеслав Володин на „Телеграму”.

У ситуацији у којој, како тврди Сергеј Шојгу, секретар Савета безбедности РФ, Украјина дневно губи 28 квадратних километара територије, Кијев је иза кулиса под све већим притиском да размисли о „плану Б” за даљи рат са Русијом. Како пише „Волстрит џорнал”, будући да слаби воља да се и даље војно помаже Украјина, САД и поједине европске земље све више гурају Кијев да формулише кредибилан план шта може да постигне ако се рат настави и у следећој години.

Амерички и европски савезници и даље подржавају дугорочни циљ украјинског председника Володимира Зеленског да потисне руску војску са целе територије Украјине. Али, будући да подршка јавности на Западу слаби, а да Украјина споро напредује у освајању територије, поједине европске дипломате истичу да званични Кијев треба да буде реалистичнији у својим ратним циљевима.

Зато Блинкенова посета Кијеву долази у деликатном тренутку за Украјину, усред слабљења подршке за наставак финансирања рата на Западу и почетка украјинске зиме. Упркос војном упаду у Курску област, Москва и Кијев су послали сигнал да су отворени за прекид ватре.

Немачки канцелар Олаф Шолц и Зеленски су се сложили да је потребна нова мировна конференција на којој би учествовала и Русија. Москва није одбацила ову идеју попут пропалог самита у јуну у Швајцарској, на који није била позвана. Русија ће бити спремна да разговара о могућем месту састанка за решавање украјинског сукоба када буде схватила о чему ће се тамо разговарати, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

Дипломатски притисак да Кијев изађе са реалнијим „планом Б”, који би отворио пут за преговоре са Русијом, долази уочи одласка Зеленског у САД. Он је обећао да ће током учешћа на Генералној скупштини Уједињених нација изнети оно што он назива „планом победе”. Зеленски је рекао да жели да се састане са председничким кандидатима Доналдом Трампом и Камалом Харис како би добио њихову подршку. Али још увек није јасно да ли ће бити састанака са њима.

Иако је изненадни потез Украјине да уђе на руску територију у Курској области слављен као понижење за Путина, на Западу расте забринутост да би то могло да умањи способности Кијева да се брани на дуге стазе, каже Ерик Грин, из Карнегијеве задужбине за међународни мир, који је до прошле године био главни Бајденов саветник за Русију у Савету за националну безбедност.

И док се очекује одлука из Беле куће о ракетама, која ће само да продужи ратну агонију, анкете показују постепени пораст броја Украјинаца спремних за мировне преговоре са Москвом. Ипак, још увек нешто више од половине грађана подржава наставак рата док земља не поврати целу територију коју су заузеле руске снаге.