Zelenski između „plana pobede” i „plana B”

Američki predsednik Džozef Bajden i britanski premijer Kir Starmer sutra će na sastanku u Beloj kući najverovatnije dati „zeleno svetlo” Volodimiru Zelenskog da raketama dugog dometa gađa ciljeve u Rusiji. SAD i drugi zapadni partneri do sada su oklevali sa ovom odlukom iz zabrinutosti da bi to podstaklo direktan sukob između NATO-a i Moskve.

Kada su ga upitali da li će SAD ukinuti ograničenja na upotrebu oružja dugog dometa Ukrajine u ratu protiv Rusije, Bajden je poručio da njegova administracija to pitanje „sada rešava”.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov juče je rekao da je ta odluka najverovatnije već doneta. I sada, kako kaže, u medijima se vodi kampanja u cilju formalizacije već donete odluke: „I pri tome se nastavljaju pokušaji SAD i evropskih država da se distanciraju od umešanosti u ukrajinski sukob. Ne mislimo da to funkcioniše.”

Šef Stejt departmenta Entoni Blinken, koji je juče zajedno sa britanskim šefom diplomatije Dejvidom Lamijem stigao u Kijev, nije odgovorio da li će Vašington odobriti Kijevu da koristi rakete dugog dometa ATAKMS i „storm šedou” za napade duboko u teritoriju Ruske Federacije, rekavši da više faktora ulazi u razmatranje ovog pitanja. Pre polaska za Kijev Blinken je u Londonu izjavio da će sa Zelenskim i drugim zvaničnicima razgovarati o ratnim ciljevima Kijeva i načinima na koje Vašington može da pomogne.

Iz Moskve je već stiglo upozorenje da će, ako bude ispunjena želja Kijeva, Rusija morati da odgovori moćnijim i razornijim oružjem: „Vašington i druge evropske države postaju učesnici rata u Ukrajini. Obraćajući se SAD, Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj sa zahtevom za isporuke oružja velikog dometa, raketa i druge tehnike i razmatrajući s njima napade na rusku teritoriju, Zelenski čini da te zemlje postaju direktni učesnici sukoba u Ukrajini”, napisao je predsednik Dume Vjačeslav Volodin na „Telegramu”.

U situaciji u kojoj, kako tvrdi Sergej Šojgu, sekretar Saveta bezbednosti RF, Ukrajina dnevno gubi 28 kvadratnih kilometara teritorije, Kijev je iza kulisa pod sve većim pritiskom da razmisli o „planu B” za dalji rat sa Rusijom. Kako piše „Volstrit džornal”, budući da slabi volja da se i dalje vojno pomaže Ukrajina, SAD i pojedine evropske zemlje sve više guraju Kijev da formuliše kredibilan plan šta može da postigne ako se rat nastavi i u sledećoj godini.

Američki i evropski saveznici i dalje podržavaju dugoročni cilj ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da potisne rusku vojsku sa cele teritorije Ukrajine. Ali, budući da podrška javnosti na Zapadu slabi, a da Ukrajina sporo napreduje u osvajanju teritorije, pojedine evropske diplomate ističu da zvanični Kijev treba da bude realističniji u svojim ratnim ciljevima.

Zato Blinkenova poseta Kijevu dolazi u delikatnom trenutku za Ukrajinu, usred slabljenja podrške za nastavak finansiranja rata na Zapadu i početka ukrajinske zime. Uprkos vojnom upadu u Kursku oblast, Moskva i Kijev su poslali signal da su otvoreni za prekid vatre.

Nemački kancelar Olaf Šolc i Zelenski su se složili da je potrebna nova mirovna konferencija na kojoj bi učestvovala i Rusija. Moskva nije odbacila ovu ideju poput propalog samita u junu u Švajcarskoj, na koji nije bila pozvana. Rusija će biti spremna da razgovara o mogućem mestu sastanka za rešavanje ukrajinskog sukoba kada bude shvatila o čemu će se tamo razgovarati, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

Diplomatski pritisak da Kijev izađe sa realnijim „planom B”, koji bi otvorio put za pregovore sa Rusijom, dolazi uoči odlaska Zelenskog u SAD. On je obećao da će tokom učešća na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija izneti ono što on naziva „planom pobede”. Zelenski je rekao da želi da se sastane sa predsedničkim kandidatima Donaldom Trampom i Kamalom Haris kako bi dobio njihovu podršku. Ali još uvek nije jasno da li će biti sastanaka sa njima.

Iako je iznenadni potez Ukrajine da uđe na rusku teritoriju u Kurskoj oblasti slavljen kao poniženje za Putina, na Zapadu raste zabrinutost da bi to moglo da umanji sposobnosti Kijeva da se brani na duge staze, kaže Erik Grin, iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, koji je do prošle godine bio glavni Bajdenov savetnik za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost.

I dok se očekuje odluka iz Bele kuće o raketama, koja će samo da produži ratnu agoniju, ankete pokazuju postepeni porast broja Ukrajinaca spremnih za mirovne pregovore sa Moskvom. Ipak, još uvek nešto više od polovine građana podržava nastavak rata dok zemlja ne povrati celu teritoriju koju su zauzele ruske snage.