Судар Анкаре и Вашингтона на Кипру

Одлука Беле куће да ојача војну сарадњу са Републиком Кипар изазвала је оштра реаговања у Анкари, која безрезервно стоји иза самопроглашене „турске државе” на подељеном острву. САД су са владом у Никозији потписале „мапу пута” за развијање одбрамбене сарадње између две државе. Вашингтон је повукао тај потез у оквиру напора да се на острву коначно пронађе заједнички језик за наставак посусталих преговора две заједнице, грчке и турске, о поновном уједињењу Кипра у складу са раније усвојеним резолуцијама Уједињених нација.

„Они (Американци) игноришу Турке и њихову државу на острву и за њих су једини представници Кипрa ‒ Грци. Позивамо САД да заузму избалансиран став према кипарском питању”, истичу у влади у Анкари.

Најновији порез Америке отежава проналажење трајног решења кипарског проблема. То би могло да угрози и стабилност региона. Турска ће наставити да гарантује безбедност и просперитет Турака на Кипру под свим условима, речено је овим поводом у министарствима одране и спољних послова у Анкари.

 Овај потез Вашингтона уследио је, очигледно не случајно, само неколико дана после изјаве председника сампопроглашене Турске Републике Северни Кипар (ТРСК), Ерсина Татара, у којој се заложио за даље присуство турских војника на северу острва. Према писању медија, Анкара сада тамо има више од 30.000 аскера. Република Кипар дуже време тражи демилитаризацију острва, али у турској влади за то неће да чују.

Лидер кипарских Турака, Татар, критиковао је недавно „јужни Кипар” (како Турци називају Републику Кипар иако је она члан Уједињених нација и Европске уније) да је дозволио да Велика Британија злоупотребљава две своје војне базе које има на медитеранском острву за пружање помоћи режиму израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа у борбама против Пелестинаца у Гази. „Турски народ никада не би дозволио такве акције”, рекао је он.

Кипар је подељен после турске војне интервенције на острву пре пет деценија, 20. јула 1974. године, када су њени војници окупирали више од трећине северног дела острва. На тај начин они су, како је речено, „заштитили” тамошње муслимане од прогона Грка, пошто је хунта у Атини наводно планирала да припоји то медитеранско острво Грчкој. Судбина многих Грка који су живели на северу острва још увек није до краја разјашњена, док су њихову имовину запосели муслимани укључујући и колонисте који су после војне интервенције стигли из Анадолије, тврде у Никозији.

Турци су у међувремену прогласили своју државу коју је до сада признала само Анкара. Истовремено, Република Кипар је пуноправни члан УН, а од 2004. године и ЕУ, док су Турци на северу острва остали изоловани и углавном преживљавају од помоћи коју добијају од владе у Анкари. Преговори о поновном уједињењу острва две заједнице, турске и грчке, који су годинама вођени под покровитељством светске организације, пре пет година запали су у ћорсокак из кога се у овом тренутку не види излаз. И поред више покушаја генералног секретара УН Антонија Гутереша, турска страна одбија да поново седне за исти сто.

„Међународна заједница не може да нас натера да радимо нешто што више не желимо, да траћимо време у јаловим преговорима. Ми додуше можемо да преговарамо са Грцима, али само о стварању две равноправне државе ‒ турске и грчке. То је сада наша политика после вишегодишњих јалових разговора о поновном уједињењу Кипра”, истиче председник Турске Реџеп Тајип Ердоган, који је у јулу у знак подршке тамошњој браћи муслиманима присуствовао свечаности која је на северу острва одржана поводом 50. годишњице „ослобођења” турског дела острва. Грци су истог дана обележили дан окупације дела Кипра од стране Анкаре.