„Демократија” – победник Фестивала дуодраме

Tопола – На Фестивалу дуодраме у Тополи, који је ове године одржан 11. пут, победу је однела представа „Демократија” у режији Зијаха Соколовића у којој он и игра са Драженом Шиваком. Проглашењем победника, уручењем награда и ревијалном представом у дворани Културног центра Топола, актерима победничке представе која је проглашена најбољом према гласовима жирија, али и публике, награде је уручила председница општине Јасна Вуковић.Признања су додељена у више категорија, а одлучивао је стручни жири у саставу – Божидар Ђуровић, позоришни редитељ, Владимир Ђуричић, директор Народног позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић” и Весна Станојевић, глумица. Према одлуци жирија за најбољу женску улогу награда је припала Алиси Лацко у представи „Дух је наша домовина”, за најбољу мушку Браниславу Лечићу у представи „Олеана”, а специјалну награду за аутентичан позоришни израз добила је представа „Као да не бисмо”.Пре уручења награде, публици се обратио селектор фестивала, Ирфан Менсур, рекавши  да су за овогодишњи Фестивал конкурисале чак 42 представе док се само пре две године пријавило 16, а прошле двадесетак представа, што према његовом мишљењу потврђује да је овај фестивал добио своје место у позоришном животу Србије и региона.

Победничка представа „Демократија” Зијаха Соколовића бави се идејом демократије кроз историју, провлачећи је кроз стару Грчку, Стари Рим, митску причу о Прометеју и боговима са Олимпа, вешто показујући да је демократија систем који је пре свега на страни људи – осим када то баш и није случај. Глумци са лакоћом казују причу о демократији, преносећи на публику све своје дилеме, питања и недоумице, терајући присутне да се запитају о врлинама и манама политичког система у којем живимо.

Алиса Лацко и Тибор Какоњи у комаду „Дух је наша домовина – живот и литература Данила Киша” редитељке Марије Барне Липковски у продукцији Српског позоришта у Мађарској дали су причу о Данилу Кишу кроз  биографску епику. Његово ратно детињство, трновит пут ка књижевном успеху и прерана смрти представљени су речима и ситуацијама преузетим из Кишових књижевних дела, интервјуа и писама.
„Олеана” драмског писца и филмског сценаристе Дејвида Мамета је последњих деценија један од најизвођенијих комада у свету. У продукцији Центра за културу Тиват и Смарт продукцији као извршном продуценту, режији Егона Савина са Јованом Крстић и Браниславом Лечићем у главној улози, „Олеана” је једна аутоиронијска гротеска о савременом друштву, лажном моралу, празним ауторитетима, људским слабостима и озбиљним психолошким проблемима.
Награду за аутентичан позоришни израз добио је комад „Као да не бисмо” по тексту Сање Савић, у режији Ане Пинтер и продукцији Пулс театра из Лазаревца. У овој експерименталној драми улоге тумаче Јелена Цвијетић и Дарко Бјековић који су кроз кључне дијалоге „Да” и „Не” и вербални минимализам испричали историју  једне везе између човека и жене.

Надметала се и представа „Сећаш ли се...” Револушн продукције у режији Весне Станковић,  а улоге су додељене Љиљани Благојевић и Соњи Колачарић које су и сараднице на тексту. У овој дуодрами глумице у пензији и средњим годинама говоре о себи и својим уметничким и другим слободама, али и о разоткривању глумачког позива.

После доделе награда изведена је ревијална представа „Путуј, глумче”, Народног позоришта Тимочке крајине и Центра за културу „Зоран Радмиловић” према тексту Х. Синестере, односно пројекту и режији Ирфана Менсура у којој су улоге тумачили Марија Станковић и Фуад Табучић. Првобитан текст односио се на шпанске глумце, али је Менсур писао о великанима нашег глумишта са којима је радио, дружио се, од њих учио, са њима играо и који више нису са нама. Тако је очувао сећање на Љубу Тадића, Мишу Јанкетића, Стеву Жигона, Власту Велисављевића, Жарка Лаушевића, Ланета Гутовића, Бранка Цвејића и друге. У овом комаду превладава запитаност аутора шта остаје иза глумца кад одигра представу и закључком да је позориште у ствари нешто што је питање тренутка, уживање публике у тренутку када се то догађа, а да после тога не остаје ништа.

Овогодишњу манифестацију, која је изнова привукла бројну публику, реализовали су Културни центар и Општина Топола, под покровитељством Министарства културе.