Билборди климави због недостатка параграфа

Рекламе са телевизије још је и могуће „упуцати” даљинским управљачем, али спаса нема од оних које су и дословце, како се немоћни гледаоци шале од муке, искочиле из малог екрана и отиснуле се на платнима „биоскопа под ведрим небом” – огромним билбордима широм престонице. Шетња кроз град личи на клизање у калеидоскопу, који укруг врти шарене сличице са призорима у маниру припросте пантомиме немих филмова.

Даље од наивне естетике и баналне сугестивности тог периода многи домаћи маркетиншки магови још нису стигли, мада би и у супротном рекламе биле једва подношљиве све док су окачене на сваком кораку. Колико их је тачно, предмет је нагађања. Колико су учвршћене да се не сруче пролазницима на главу, предмет је вере више него поуздања. Када ће цела процедура њиховог постављања и обезбеђивања бити регулисана, предмет је обећања којима нико не жели да постави рок.

Прошле недеље је билборд у Улици Димитрија Туцовића кошава откачила са зида трошне камене шупе и оборила га на коловоз. Ни аутомобили ни пешаци нису имали злу срећу да се нађу под њим у том тренутку тако да нико није био повређен. Осим, можда, професионалног поноса комуналних инспектора са Звездаре, који су још зимус написали решење о уклањању тог паноа, али се испоставило да су немоћни да га спроведу у дело због, како они објашњавају, празнина у градским актима.

Одлука о оглашавању скупштине Београда донесена је у септембру 2007. године, прописујући да ће оперативни детаљи бити наведени у плану и правилнику за постављање билборда на јавним и приватним површинама. Како они нису завршени, билборди могу да остану где су и до сада били, прихваћени као, речима правника, „затечено стање”. То важи и за пано у Улици Димитрија Туцовића, који ће одмах после санације шупе, како најављује њен власник, бити враћен на исто место. Инспектори ни сада, после потврде да су имали основа за сумњу у његову обезбеђеност, немају довољно јакe аргументe да демонтирају „летећи” билборд.

– На први поглед било нам је јасно да пано не сме да буде на таквом зиду, што се и показало – каже Александар Ребић, шеф одељења за инспекцијске послове општине Звездара. 

– Само што се плашим да га опет не можемо уклонити.

Можемо још једном да уђемо у поступак, али уз исто образложење о „затеченом стању” већ су нам поништили 39 решења за уклањање. Понекад и не знамо ко је власник, будући да на многим билбордима нема њихових имена. Ако их и нађемо, поједине агенције чак антидатирају уговоре како би приказале да су их закључиле пре доношења одлуке. Док град не уреди прописе, после чега ће сви морати да опет прођу кроз процедуру закупа локација, руке су нам везане – каже Ребић.

Централне градске службе ипак јесу заинтересоване за овај проблем. Убрзо по ступању на дужност Горјана Обреновић, нови секретар за инспекцијске послове, наложила је општинским инспекторима да коначно сакупе и доставе јој податке о броју билборда и, нарочито, провере колико је паноа постављено без дозволе. До даљег се једино на њима може интервенисати.

– За сада смо евидентирали око 400 билборда. Бројање је огроман посао, треба обићи цео град јер се панои могу налазити било где. Коначни рачун имаћемо 3. децембра, али не чекамо до тада, него смо почели да уклањамо све оне чији власници немају папире потребне за рекламу на том месту. Још нисмо сабрали колико таквих је однесено са улице, али сећам се да смо само од једне фирме, и то веома угледног имена у маркетиншком свету, склонили чак 23 билборда – каже Горјана Обреновић.

За многе рекламне паное подозрева се да су њихови власници одлучили да заобиђу компликовану процедуру добијања дозволе. Како је тај поступак завршаван пре доношења одлуке 2007. године, тешко је сазнати колике су тада биле цене закупа локације и какве су морале бити мере безбедности. Незванично се може чути да је тај посао тада рађен без јасних стандарда, по правилима која су била смишљана од прилике до прилике. Од прошлогодишње одлуке, захтеви за постављање билборда треба да се шаљу општини, која их прослеђује секретаријатима за саобраћај и урбанизам, да бих напослетку одобрила градска скупштина. Висина закупа места зависи од жељене зоне града, величине и типа објекта за рекламирање. За рекламе величине до два квадратна метра надлежне су општине, али у њима признају да немају потпуни надзор.

– Провајдери могу да нам се јављају али, будући да немамо правилник по којем бисмо се управљали у доношењу одлуке да прихватимо или одбијемо захтев, ми не можемо да одговоримо. Без обзира на то, као што свако може да види, рекламе и билборди ничу свуда. Произвођачима и маркетиншким агенцијама реклама је потребна одмах и не могу да чекају да град донесе некакав правилник – рекла је Асја Муслибеговић, помоћник председника општине Врачар за правна питања и кабинетске послове.