Сцене поплава из Европе далеко од Србије

У Србији расте водостај Дунава, а пик се очекује између 24. и 26. септембра и трајаће, према процени „Србијавода”, седам дана. Водостаји на Сави јуче су били у домену средње ниских, док је на Тиси и Великој Морави у стагнацији. Надлежни не очекују проблеме и уверавају грађане да су апокалиптичне сцене из Европе далеко од нас. Из предострожности сви стручњаци и механизација су на терену.

Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић јуче је са покрајинским секретаром за пољопривреду Владимиром Галићем обишао магацин „Вода Војводине” и том приликом рекао да је Нови Сад у домену редовне одбране. – Спремни су и да имају механизацију да штите критичне тачке. Видимо апокалиптичне слике у другим државама, али и премијер је рекао да то не треба да нас брине. Нови Сад је у домену редовне одбране од поплава. За један дан може да се монтира све што је потребно – рекао је Ђурић, а пренео Танјуг.

Он је додао и да би проблем могли да буду улични потоци са сремске стране, те да они морају редовно да се чисте до пика који је очекиван 24. септембра.

Директор „Вода Војводине” Срђан Кружевић објаснио је да проблем настаје када се споји неколико таласа, али да је овај пут ситуација другачија, тј. да имамо један који ће се продужити максимум за пар дана. – Ми на дневном нивоу радимо анализе и пресеке. Без обзира на апокалиптичне слике, ми смо безбедни и нећемо ући у ситуације на које нисмо навикли. Последњи висок водостај је био 2013, па се равнамо по прогнозама са севера – казао је Кружевић.

Он је истакао и да се ванредне одбране могу десити само у Бездану и Апатину, јер је по мерењима водостаја пик у Мађарској 8,5 метара, што значи да је за пола метра нижи у односу на 2013. годину.

– Имамо 63 критична места која су оштећена деловањем животиња или камиона, али ниједно није толико критично, ми смо свакако спремни са људима да реагујемо, 500 оперативних људи – рекао је Кружевић и додао да су спремне и мобилне бране, пумпе, чамци, теренска возила. Такође, данас ће се састати и са представницима општина како би их упутили како да поступају.

У Новом Саду најчешће плаве небрањени делови, попут Рибарског острва и Камењара.

Сланкаменска болница се налази у небрањеном делу. Не можемо брану да ставимо на Рибарац, а не на болницу. Све поплаве су стигле копном, тј. пуцањем насипа негде у комшилуку – закључио је Кружевић.

Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Владимир Галић додао је и да покрајина располаже буџетском резервом уколико буде проблема са Баноштором, Беочином, Сланкаменом и Јужним Банатом.

– Не пратимо ситуацију само осам дана већ последњих осам година. Уложено је 38 милијарди динара у водне и водозаштитне објекте. Ако то не радите у континуитету, застари техника – уверава Галић.