Scene poplava iz Evrope daleko od Srbije

U Srbiji raste vodostaj Dunava, a pik se očekuje između 24. i 26. septembra i trajaće, prema proceni „Srbijavoda”, sedam dana. Vodostaji na Savi juče su bili u domenu srednje niskih, dok je na Tisi i Velikoj Moravi u stagnaciji. Nadležni ne očekuju probleme i uveravaju građane da su apokaliptične scene iz Evrope daleko od nas. Iz predostrožnosti svi stručnjaci i mehanizacija su na terenu.

Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić juče je sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu Vladimirom Galićem obišao magacin „Voda Vojvodine” i tom prilikom rekao da je Novi Sad u domenu redovne odbrane. – Spremni su i da imaju mehanizaciju da štite kritične tačke. Vidimo apokaliptične slike u drugim državama, ali i premijer je rekao da to ne treba da nas brine. Novi Sad je u domenu redovne odbrane od poplava. Za jedan dan može da se montira sve što je potrebno – rekao je Đurić, a preneo Tanjug.

On je dodao i da bi problem mogli da budu ulični potoci sa sremske strane, te da oni moraju redovno da se čiste do pika koji je očekivan 24. septembra.

Direktor „Voda Vojvodine” Srđan Kružević objasnio je da problem nastaje kada se spoji nekoliko talasa, ali da je ovaj put situacija drugačija, tj. da imamo jedan koji će se produžiti maksimum za par dana. – Mi na dnevnom nivou radimo analize i preseke. Bez obzira na apokaliptične slike, mi smo bezbedni i nećemo ući u situacije na koje nismo navikli. Poslednji visok vodostaj je bio 2013, pa se ravnamo po prognozama sa severa – kazao je Kružević.

On je istakao i da se vanredne odbrane mogu desiti samo u Bezdanu i Apatinu, jer je po merenjima vodostaja pik u Mađarskoj 8,5 metara, što znači da je za pola metra niži u odnosu na 2013. godinu.

– Imamo 63 kritična mesta koja su oštećena delovanjem životinja ili kamiona, ali nijedno nije toliko kritično, mi smo svakako spremni sa ljudima da reagujemo, 500 operativnih ljudi – rekao je Kružević i dodao da su spremne i mobilne brane, pumpe, čamci, terenska vozila. Takođe, danas će se sastati i sa predstavnicima opština kako bi ih uputili kako da postupaju.

U Novom Sadu najčešće plave nebranjeni delovi, poput Ribarskog ostrva i Kamenjara.

Slankamenska bolnica se nalazi u nebranjenom delu. Ne možemo branu da stavimo na Ribarac, a ne na bolnicu. Sve poplave su stigle kopnom, tj. pucanjem nasipa negde u komšiluku – zaključio je Kružević.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vladimir Galić dodao je i da pokrajina raspolaže budžetskom rezervom ukoliko bude problema sa Banoštorom, Beočinom, Slankamenom i Južnim Banatom.

– Ne pratimo situaciju samo osam dana već poslednjih osam godina. Uloženo je 38 milijardi dinara u vodne i vodozaštitne objekte. Ako to ne radite u kontinuitetu, zastari tehnika – uverava Galić.