Путин: Нова кубанска криза

Према извештајима агенција
Мафра, Португалија – Русија је спремна да са Европском унијом заједно ради на решавању статуса Косова и Метохије, изјавио је јуче руски председник Владимир Путин после самита са лидерима ЕУ у Португалији, а осим јужне српске покрајине међу "тешким питањима" у вези са којима може да се сарађује поменуо је блискоисточну кризу и нуклеарни програм Ирана. Он је сусрет са челницима ЕУ назвао конструктивним и корисним.

"Важно је да су Русија и ЕУ и даље јединствени у основним приступима питањима безбедности. Ми се залажемо за приоритет међународног права, за политичке, а не насилне методе решења конфликта", рекао је Путин.

И европски комесар за спољне послове Бенита Фереро Валднер изјавила је у Португалији да треба сарађивати с Русијом. "Желимо да нађемо решење, односно, у најмању руку да до 10. децембра имамо извештај о преговорима о Косову. Времена је све мање и стога морамо да сарађујемо врло тесно", рекла је она британској телевизији Би-Би-Си.

Фереро Валднер је навела да се ставови ЕУ и Русије око Косова разликују, али да састанци посредничке "тројке" показују да се покушава наћи решење које би било прихватљиво за све "и још увек се надамо да је то могуће".

На другој страни, амерички план о постављању ракетног штита у Европи Путин је упоредио са "кубанском кризом" из 1962. године, када је свет био на ивици нуклеарног рата.

"Хоћу да вас подсетим како су се односи развијали у једној сличној ситуацији средином шездесетих година. Слични потези Совјетског Савеза кад је поставио ракете на Куби изазвале су кубанску ракетну кризу. За нас је, технолошки, садашња ситуација веома слична, јер се на нашим границама ствара таква претња нашој земљи", рекао је руски председник, али је закључио да су – "хвала Богу" – односи између Русије, САД и Европе сада другачији и не постоји криза таквих размера.

Посматрачи ипак оцењују да је Путинова "аналогија" јасан сигнал да Москва не одустаје од захтева да Вашингтон измени своје планове. Амерички секретар за одбрану Роберт Гејтс ове је недеље најавио да би постављање "штита" могло да буде одложено, а медији из САД писали су да је то део понуде Москви да пристане на независност Косова и Метохије. У четвртак је, међутим, руски министар одбране Анатолиј Сердјуков изјавио да су амерички предлози неприхватљиви, па од "велике трговине" нема ништа. Москва тражи да учествује у прављењу "штита" са Американцима и да својим радарима помогне у откривању евентуалних претњи.

Путин је јуче, због критика са Запада о лошем стању људских права у Русији, понудио да се заједно са Европском унијом направи институт за људска права чије би седиште било у Бриселу или неком другом граду ЕУ. "Европска унија својом новчаном помоћи прави такве институте у Русији и мислим да је дошло време да Русија, због раста њених финансијских способности, допринесе и у овој области", рекао је председник Руске Федерације.

На јучерашњем самиту, Путин је критиковао чланице ЕУ због погрешне инвестиционе политике према његовој земљи. У свом говору, он је рекао да су примедбе партнера из Уније, поводом намере руских бизнисмена да купе акције европских компанија, смешне.

"Укупна сума инвестиција ЕУ у руску економију достиже сада 30 милијарди евра, док су руска улагања у европску економију десет пута мања", указао је Путин. "Због тога, када од неких земаља из ЕУ слушамо примедбе о томе да ће доћи Руси са својим страшним парама и све покуповати то је, у најмању руку, смешно", прецизирао је руски председник.