Putin: Nova kubanska kriza

Prema izveštajima agencija
Mafra, Portugalija – Rusija je spremna da sa Evropskom unijom zajedno radi na rešavanju statusa Kosova i Metohije, izjavio je juče ruski predsednik Vladimir Putin posle samita sa liderima EU u Portugaliji, a osim južne srpske pokrajine među "teškim pitanjima" u vezi sa kojima može da se sarađuje pomenuo je bliskoistočnu krizu i nuklearni program Irana. On je susret sa čelnicima EU nazvao konstruktivnim i korisnim.

"Važno je da su Rusija i EU i dalje jedinstveni u osnovnim pristupima pitanjima bezbednosti. Mi se zalažemo za prioritet međunarodnog prava, za političke, a ne nasilne metode rešenja konflikta", rekao je Putin.

I evropski komesar za spoljne poslove Benita Ferero Valdner izjavila je u Portugaliji da treba sarađivati s Rusijom. "Želimo da nađemo rešenje, odnosno, u najmanju ruku da do 10. decembra imamo izveštaj o pregovorima o Kosovu. Vremena je sve manje i stoga moramo da sarađujemo vrlo tesno", rekla je ona britanskoj televiziji Bi-Bi-Si.

Ferero Valdner je navela da se stavovi EU i Rusije oko Kosova razlikuju, ali da sastanci posredničke "trojke" pokazuju da se pokušava naći rešenje koje bi bilo prihvatljivo za sve "i još uvek se nadamo da je to moguće".

Na drugoj strani, američki plan o postavljanju raketnog štita u Evropi Putin je uporedio sa "kubanskom krizom" iz 1962. godine, kada je svet bio na ivici nuklearnog rata.

"Hoću da vas podsetim kako su se odnosi razvijali u jednoj sličnoj situaciji sredinom šezdesetih godina. Slični potezi Sovjetskog Saveza kad je postavio rakete na Kubi izazvale su kubansku raketnu krizu. Za nas je, tehnološki, sadašnja situacija veoma slična, jer se na našim granicama stvara takva pretnja našoj zemlji", rekao je ruski predsednik, ali je zaključio da su – "hvala Bogu" – odnosi između Rusije, SAD i Evrope sada drugačiji i ne postoji kriza takvih razmera.

Posmatrači ipak ocenjuju da je Putinova "analogija" jasan signal da Moskva ne odustaje od zahteva da Vašington izmeni svoje planove. Američki sekretar za odbranu Robert Gejts ove je nedelje najavio da bi postavljanje "štita" moglo da bude odloženo, a mediji iz SAD pisali su da je to deo ponude Moskvi da pristane na nezavisnost Kosova i Metohije. U četvrtak je, međutim, ruski ministar odbrane Anatolij Serdjukov izjavio da su američki predlozi neprihvatljivi, pa od "velike trgovine" nema ništa. Moskva traži da učestvuje u pravljenju "štita" sa Amerikancima i da svojim radarima pomogne u otkrivanju eventualnih pretnji.

Putin je juče, zbog kritika sa Zapada o lošem stanju ljudskih prava u Rusiji, ponudio da se zajedno sa Evropskom unijom napravi institut za ljudska prava čije bi sedište bilo u Briselu ili nekom drugom gradu EU. "Evropska unija svojom novčanom pomoći pravi takve institute u Rusiji i mislim da je došlo vreme da Rusija, zbog rasta njenih finansijskih sposobnosti, doprinese i u ovoj oblasti", rekao je predsednik Ruske Federacije.

Na jučerašnjem samitu, Putin je kritikovao članice EU zbog pogrešne investicione politike prema njegovoj zemlji. U svom govoru, on je rekao da su primedbe partnera iz Unije, povodom namere ruskih biznismena da kupe akcije evropskih kompanija, smešne.

"Ukupna suma investicija EU u rusku ekonomiju dostiže sada 30 milijardi evra, dok su ruska ulaganja u evropsku ekonomiju deset puta manja", ukazao je Putin. "Zbog toga, kada od nekih zemalja iz EU slušamo primedbe o tome da će doći Rusi sa svojim strašnim parama i sve pokupovati to je, u najmanju ruku, smešno", precizirao je ruski predsednik.