Од ђумрука до вароши

Рашка – Поводом 17. септембра, Дана општине, у Рашки је организован низ манифестација. Подсећало се на њену историју, сумирао пређени пут, представљали планови за будућност и дељена празнична признања и награде.

Рашка носи назив старе српске средњевековне државе. Настала је на ушћу реке Рашке у Ибар, где се све до Првог балканског рата налазила царина између Кнежевине Србије и Османског царства. И сада се део вароши где се налазила царина зове Ђумрук, што је на турском језику значило царина. Пре 179 година, 17. септембра 1845. године, кнез Александар Карађорђевић (син Карађорђа Петровића) на предлог министра Илије Гарашанина потписао је указ о подизању вароши Рашка. Предлог је образложен тиме да се ту остварују многобројни контакти грађана са обе стране границе, тргује се и обављају се други послови „тако да је постало нужно стално присуство среског капетана који би решавао настале проблеме грађана”. Никола Алковић, тадашњи цариник, сматра се аутором првог урбанистичког плана Рашке, са правим улицама и размештајем важних зграда. Врло брзо по оснивању тада пограничне вароши развија се школство, судство, грађевинарство и занати, почиње развој индустрије, експлоатацијом руда и шума.

Председник општине Рашка Дарко Милићевић на свечаној седници Скупштине општине набраја шта је све у минулој години урађено како би Рашка наставила да се развија. Уочи празника означио је почетак рада новоизграђеног паркинга и најавио изградњу канализационе мреже на Копаонику, пута до родне куће познате хероине из Великог рата Милунке Савић и још неколико локалних путева, расвете у центру планине Голије, реконструкцију Основне школе у Рашки... Све то да би живот у Рашки био лепши. Брине га што је у овом градићу све мање становника.

На свечаности су додељена и општинска признања. Рашка повеља као најзначајније признање додељена је Ибарским рудницима каменог угља у Баљевцу, који постоје равно сто година. Захвалнице и награде општине Рашка додељене су и заслужним појединцима.

У градском парку и на платоу код цркве, који су деценијама били место сусрета Рашчана, представили су се спортски клубови, фолклорна друштва, бројна удружења и установе... Рашчанке су све пролазнике нудиле слаткишима и старинским специјалитетима направљеним по наслеђеним рецептима.