Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тенк као споменик међу школама

Искре­но се на­дам да ће Са­ра­је­во смо­ћи сна­ге да осу­ди ову бу­да­ла­шти­ну и да ће је укло­ни­ти, ка­же за „По­ли­ти­ку” Љу­би­ша Ћо­сић, гра­до­на­чел­ник Ис­точ­ног Са­ра­је­ва
Тенк као споменик међу школама
Фо­то Д. Ста­ни­шић

Од на­шег до­пи­сни­ка

Са­ра­је­во – У не­по­сред­ној бли­зи­ни са­ра­јев­ске Дру­ге гим­на­зи­је, пре­ци­зни­је у пар­ку Са­фе­та Исо­ви­ћа, ко­ји је та­ко­ре­ћи у цен­тру гра­да, ових да­на по­ста­вљен је – тенк. Че­лич­на гр­до­си­ја ће, ка­ко је об­ја­сни­ла гра­до­на­чел­ни­ца Са­ра­је­ва Бе­ња­ми­на Ка­рић, би­ти део спо­мен-обе­леж­ја ко­је се на том ме­сту по­ди­же спе­ци­јал­ци­ма рат­ног од­ре­да „Бо­сна”. Ра­ди се о тен­ку ЈНА Т-55, со­вјет­ске про­из­вод­ње, ко­ји су, пре­ма на­во­ди­ма гра­до­на­чел­ни­це, спе­ци­јал­ци за­ро­би­ли у ма­ју 1992. го­ди­не. Осим тен­ка, у окви­ру ком­плек­са, на­ла­зи­ће се и пет скулп­ту­ра спе­ци­ја­ла­ца у при­род­ној ве­ли­чи­ни и под пу­ном рат­ном опре­мом, ко­ји „осва­ја­ју тенк”.

Иде­ја да се у по­ме­ну­том пар­ку, на­спрам ко­га се на­ла­зи и јед­на при­ват­на шко­ла, по­ста­ви ова­кав спо­ме­ник ста­ра је не­ко­ли­ко го­ди­на. Про­шле го­ди­не по­но­во ју је ак­ту­е­ли­зо­ва­ла гра­до­на­чел­ни­ца Са­ра­је­ва, ко­ја је, ина­че, члан гра­ђан­ске Со­ци­јал­де­мо­крат­ске пар­ти­је БиХ. Ра­до­ви на из­град­њи спо­мен-обе­леж­ја, ко­је ће сво­јом са­др­жи­ном при­вла­чи­ти па­жњу, не са­мо са­ра­јев­ских гим­на­зи­ја­ла­ца већ и свих Са­рај­ли­ја ко­ји на ско­ру рат­ну про­шлост не гле­да­ју очи­ма Ка­ри­ће­ве, по­че­ли су кра­јем ју­на ове го­ди­не.

Вест да је тенк, под над­зо­ром гра­до­на­чел­ни­це Са­ра­је­ва, по­зна­тој по „се­ја­њу” мр­жње пре­ма Ср­би­ма, сти­гао на од­ре­ди­ште, иза­зва­ла је број­не и по­де­ље­не ре­ак­ци­је. Раз­ли­чи­ти ко­мен­та­ри, ви­ше не­га­тив­ни не­ко по­зи­тив­ни, пре­пла­ви­ли су дру­штве­не мре­же. Огла­си­ле су се и по­је­ди­не не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је ко­је су и ра­ни­је упо­зо­ра­ва­ле да ни­је баш при­ме­ре­но да тенк, као спо­ме­ник, бу­де у бли­зи­ни шко­ле. Ор­га­ни­за­ци­ја за европ­ску без­бед­ност и са­рад­њу (ОЕБС) на­ве­ла је у са­оп­ште­њу да је „ми­си­ја ОЕБС-а све­сна чи­ње­ни­це да тенк, као пред­ло­же­на фор­ма спо­ме­ни­ка, ко­ји би тре­ба­ло да бу­де сме­штен у бли­зи­ни шко­ле, иза­зи­ва за­бри­ну­тост уну­тар за­јед­ни­це, по­себ­но у кон­тек­сту по­ра­ста на­си­ља у шко­ла­ма”.

Идеј­но ре­ше­ње за спор­ни спо­ме­ник ура­дио је Не­бој­ша Ше­рић Шо­бе за ко­га не­ки ме­ди­ји пи­шу да је „на ис­тој та­ла­сној ду­жи­ни као и ан­ти­срп­ски ор­јен­ти­са­на гра­до­на­чел­ни­ца Ка­рић”. Она се , на­рав­но, с тим не сла­же и ка­же да је Ше­рић „же­лео да при­ка­же бор­бу ’Да­ви­да про­тив  Го­ли­ја­та’”.

Гра­до­на­чел­ник Ис­точ­ног Са­ра­је­ва Љу­би­ша Ћо­сић по­ста­вља­ње рат­ног тен­ка на про­сто­ру ис­пред шко­ле раз­у­ме као де­ло бо­ле­сних умо­ва, лу­ди­ла по­ли­тич­ког по­пу­ли­зма и мр­жње пре­ма Ср­би­ма.

„Ми­слим да су њи­хо­ви мо­зго­ви ти­ме за­тро­ва­ни, што су и у овом слу­ча­ју до­ка­за­ли. Ми не сме­мо до­зво­ли­ти да се тај ни­во мр­жње, ко­јом у дру­гом ен­ти­те­ту по­ку­ша­ва­ју да хра­не сво­ју де­цу, пре­не­се на бу­ду­ће ге­не­ра­ци­је. Искре­но се на­дам да ће Са­ра­је­во ипак смо­ћи сна­ге да осу­ди ову бу­да­ла­шти­ну ка­ква не по­сто­ји у све­ту и да ће је укло­ни­ти”, ре­као је Ћо­сић за „По­ли­ти­ку”,

Ни­ко, ка­же он, ни­је про­тив то­га да тенк бу­де по­ста­вљен у не­ком вој­ном му­зе­ју, али је­сте ако је то по­ред шко­ле и асо­ци­ра на не­ка­кав, на­вод­но, от­пор. „То је, по ме­ни, јед­на озбиљ­на бо­лест”, на­гла­ша­ва гра­до­на­чел­ник и до­да­је да се у Ис­точ­ном Са­ра­је­ву по­ди­жу спо­ме­ни­ци Ср­би­ма стра­да­лим у рат­ним де­ша­ва­њи­ма ко­ји ни­су окре­ну­ти про­шло­сти већ бу­дућ­но­сти.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.