Циљ ЕУ је стварање рудника без отпада

Хоће ли компанија „Рио Тинто” започети рударење литијума у долини Јадра без обзира на то што је вредност овог метала за само две године пала за 80 одсто? Стручњаци немају дилему и верују да ће цена поново почети да расте. Саговорник „Политике”, проф. др Михаел Тост, шеф Катедре за инжењерство у рударству и економију минералних ресурса, каже да ће потражња за литијумом расти и да ће бити осам пута већа до 2050. године, него сада. То значи да се очекује пораст цена литијума на дуже стазе, због чега ће рударске компаније наставити са истраживањем и експлоатацијом литијума.

У најновијем извештају Европске уније о конкурентности наводи се све већа потражња и производња литијума упркос паду цене, која је најпре била повећана 12 пута за две године, а потом изгубила 80 одсто вредности, што је спречило отварање конкурентног рудника у ЕУ. Да ли упркос томе треба ићи на отварање рудника у Србији?

Оно са чим сам упознат јесте да се у делу извештаја Европске уније који сте споменули каже да ће потражња за литијумом расти и да ће бити осам пута већа до 2050. године, него сада. То значи да се очекује пораст цена литијума на дуже стазе као и да ће рударске компаније наставити са истраживањем и експлоатацијом литијума. Оно што је јако важно за Јадар јесте да је у питању минерално лежиште светског квалитета, које би могло да обезбеди вишедеценијску производњу. Пад цене литијума ће више утицати на компаније које рударе литијум али за пројекте који подразумевају веће трошкове и лежишта руда нижег квалитета, што овде није случај. Оно што знам је да је план производње у Јадру око 60.000 тона годишње. Знам и да постоји рудник у Аустрији где је планирана производња литијума од 15.000 тона. У Аустрији је у питању комплексно лежиште где се очекују већи трошкови експлоатације, јер ће овај рудник имати мању годишњу производњу и краћи животни век. У Немачкој је очекивана производња од 20.000 тона годишње литијума, што би била једна трећина производње у односу на Јадар.

Шта је разлог да се литијум рудари у Србији када велике европске земље такође имају своја налазишта литијума?

С рударског становишта, ово је пројекат светске класе и Влада Републике Србије вероватно разматра планове о развоју целокупног ланца производње. Тако да литијум као литијум није производ сам по себи и за себе. Он би био коришћен у производњи батерија, телефона... Такође, недавно је у Београду потписан Меморандум о разумевању са немачким канцеларом Олафом Шолцом, што говори о потенцијалном партнерству са ЕУ. Приликом тог потписивања били су присутни и представници „Мерцедеса” који су заинтересовани за производњу, тако да би рударство и експлоатација литијума могли да буду први корак у целом ланцу производње. Интерес Србије лежи у изградњи ланца вредности и намери да се овде успостави читава индустријска производња која је повезана са литијумом. За разлику од Јадра, у свету и у Европи постоје мања лежишта са рудама мањег квалитета која ће вероватно захтевати већа улагања и у томе лежи конкурентска предност Србије и овог пројекта.

Има ли будућности без литијума?

Лично не верујем. Будућност лежи у обновљивој енергији. Једно од горућих питања којима се бави цела Европа јесу климатске промене. Могу да кажем да је ово било прво или друго најтоплије лето у Аустрији од када се раде мерења или чак и пре тога. Што се тиче климатских промена, знамо да је циљ Париског споразума ограничење пораста температуре на један и по степен Целзијуса, сада смо већ стигли до тих граничних вредности и померамо их сада ка два степена. Зато је кључан прелазак на обновљиве изворе енергије и удаљавање од фосилних горива. И прелазак на зелену енергију – ветар, соларну енергију... Литијум је неопходан за складиштење енергије за е-мобилност у производњи батерија било да су то литијумске или литијум-јонске батерије. У сваком случају, литијум је неизоставан елемент у тим батеријама које ће нам бити неопходне за ограничавање и суочавање са климатским променама.

Кажете да је литијум кључан за складиштење зелене енергије, али знамо да његова експлоатација није баш зелена. Могу ли се помирити ови изазови? Постоји ли одрживији начин добијања литијума?

То је моје поље стручности. Стручњак сам за одговорно рударство. И могу да кажем да се раде истраживања и да је циљ да рударење постане у потпуности одговорно, са минималним утицајима на животну средину. То је дуг пут и на том путу настојимо да сведемо потенцијалне негативне утицаје на животну средину на минимум. Како би се до тога дошло, намера је да се фосилна горива замене обновљивим изворима енергије, која ће се складиштити уз помоћ литијума.

Односно да се емисије штетних гасова сведу на минимум.

На који начин ће се оваква врста рударења одразити на ваздух, воду, заштиту животне средине уопште?

Што се утицаја на воду, ваздух и животну средину тиче, постоје три корака. Када је пројекат „Јадар” у питању, важно је да је реч о подземном руднику, који увек има мањи утицај на животну средину него површински коп. Подземни рудник пројекта Јадар омогућава да се руда ископава на 400 до 700 метара дубине испод земље, рудник се неће ни видети на површини. То само по себи значи да ће бити мањи утицај на земљиште и биодиверзитет. Када је у питању вода, пројекат планира да користи такозване дубоке рудничке и подземне воде. Бунари пијаће воде се налазе на око 20 или 30 метара дубине и између њих и налазишта литијума постоји геолошки непропустан слој, тако да нема могућности мешања пијаће и подземних вода.

А када је реч о сумпорној киселини?

Што се тиче суморне киселине, она се након дробљења руде користи у затвореном систему. Руда се кроз окна вади на површину, дроби се, а затим раствара користећи сумпорну киселину, чиме се издвајају корисне компоненте. Јадарит је посебан јер се осим литијума прерадом добијају и други производи – борна киселина и натријум-сулфат. А оно што нису корисне сировине биће у облику чврстог отпада. За тај чврсти отпад биће изграђено одлагалиште индустријског отпада.

Оно што је важно за пројекат „Јадар” јесте да је у питању суви, компресовани отпад. Неће бити течног отпада и ризика који су повезани са течним отпадом. Чињеница је да бране око јаловишта течног отпада некада под утицајем временских услова могу да попусте. Онда изазивају неке негативне ефекте. Такав пример су Бразил и Мађарска од пре 20 година. На овом пројекту постоји само суви отпад. Имајући у виду да је у питању таква врста отпада, биће потребно и мање простора за одлагање. Вода са депоније ће се рециклирати у процесу прераде руде. Пречишћаваће се, а користиће се и процедне воде. Ако се деси да постоји вишак воде приликом прераде, та вода ће бити пречишћена до истог или вишег квалитета који је имала када је узета. И биће потребна чак и реминерализација јер тако добијени квалитет воде не сме да премаши квалитет воде реке Јадар, јер и то би могло да има неповољан утицај на биодиверзитет.

Чак и у случају када према потреби пројекат „Јадар” буде користио воду из Дрине, не би се користила из речног корита, него из приобаља, односно простора који је уз речни ток, који је већ девастиран. Та вода није истог квалитета као она у самој реци.

А што се тиче јаловине?

Што се тиче јаловине, неће 100 одсто одлазити на одлагалиште индустријског отпада. За половину отпада се планира пренамена. „Рио Тинто” користи савремену технологију и циљ је да се за запуну рударских просторија користи управо део те јаловине, што значи да ће се отпад делом вратити у сам подземни рудник. То је један од разлога због кога ћу можда и ја учествовати на овом пројекту у будућности. Реч је о истраживањима која су потребна са циљем да се увећа проценат коришћења отпада као запуне у највећој могућој мери.

Колико кише могу да утичу да отпад који ће се добијати рударењем брже стигне до водоизворишта и угрози их?

На пројекту „Јадар” је предвиђен суви, компресовани отпад, чиме се смањује површина депоније. Што се киша тиче, планира се управљање атмосферским падавинама. Киша ће се прикупљати на једном месту на колекторима, где ће се под углом усмерити ка фабрици за пречишћавање вода, а пре одлагања заштитни непропусни слојеви и облоге ће бити постављене на тело депоније, и на тај начин ће се штитити земљиште и водоизворишта.

Ако не постоји ниједан сличан рудник у коме се радило на овакав начин, како да знамо епилог рударења литијума?

Оно што је заиста јединствено на пројекту „Јадар” јесте сам минерал јадарит. Остале рударске активности се не користе први пут на овом пројекту. У питању је подземни рудник и планира се коморно откопавање руде које је најчешће коришћен метод рударења у Канади. Што се тиче прераде руде, она ће се прерађивати у затвореним системима. Сумпорна киселина се користи за растварање руде, али ни то није јединствено и први пут виђено. Већ се користи, и то веома често приликом ископавања бакра у рудницима.

Оно што јесте релативно ново на овом пројекту, али неће се користити први пут, јесте суви отпад. Колико знам, суви отпад се користи у Бугарској у руднику злата и мислим да је он први такав у Европи.

Да ли постоји простор за унапређење руковања отпадом?

Што се отпада тиче, да појасним, врши се истраживање релативно нове технологије, али она неће бити коришћена први пут на овом пројекту. Тренутно су у току истраживања о употреби и пренамени отпада и његовом коришћењу као грађевинског материјала уместо шљунка и песка. И то је све напор и намера Европске уније када је у питању циркуларна економија, где је крајњи циљ стварање рудника без отпада.