Десет година јавног бележништава у Србији

Јавно бележништво је за 10 година, од како функционише у Србији, са више од 25 милиона правних послова, растеретило рад правосуђа, убрзало правни промет и заштитило права странака, остваривши тако изузетне резултате, оценила је Јавнобележничка комора Србије (ЈКС).

Када су септембра 2014. године отворене прве јавнобележничке канцеларије у Србији, главни задатак ове професије био је да унапреди правну сигурност, у чему је успела. ЈКС истиче да је нотаријат оправдао очекивања и законодавца и грађана јер је веома брзо довео до значајног растерећења судова, како у погледу драстичног смањења броја поступака произашлих из уговорних односа, тако и у погледу брзине и квалитета рада у ванпарничним поступцима које јавним бележницима поверавају судови.

Највећи број послова, око 80 одсто, јесу јавнобележничке овере, док солемнизоване (потврђене и оверене) исправе чине око 10 одсто свих до сада обављених послова у јавнобележничким канцеларијама, чиме је уведена контрола у правни промет.

У последњих 10 година, од када уговоре о промету непокретности солемнизују јавни бележници, у потпуности су спречене дупле продаје непокретности, које су раније доводиле до великог броја спорова и због којих је штету претрпео велики број грађана.

Што се тиче оставинских поступака, јавним бележницима је до сада поверено око 1.400.000 предмета. У овим поступцима, јавни бележници су, како показују статистички подаци, изузетно ефикасни те већину предмета решавају за неколико месеци. Број изјављених жалби на оставинска решења која доносе јавни бележници је на нивоу од 0,5 одсто, док је број преиначених решења испод 0,1 одсто. Јавнобележничка комора је оценила да ови подаци недвосмислено сведоче о квалитету рада у овој области.

У Србији је за 10 година значајно проширена мрежа јавних бележника и сада их има 231, у чијим канцеларијама ради још око 1.500 људи ‒ јавнобележничких помоћника, сарадника, приправника, као и неопходног административног особља.

Јавни бележници, такође, годишње ураде у просеку око 300.000 бесплатних овера, од којих су највећи број документи потребни за упис у средње школе и на факултете, али је велики број и бесплатних овера урађених за остваривање права из система социјалне заштите. На овај начин грађанима се годишње уштедело најмање 54 милиона динара.

Од отварања првих канцеларија јавни бележници су имали велику подршку Министарства правде, које је непрекидно радило на унапређењу професије, проширењу надлежности, као и на стварању услова за свакодневни рад у дигиталном окружењу, односно на приступу свим регистрима важним за функционисање јавног бележништва у служби грађана.

Јавни бележници данас имају могућност увида и провера у свим важним регистрима који се воде на државном нивоу – од катастра, регистра промета непокретности, регистра НБС за банковне рачуне, регистре матичних књига, возила…

Истовремено, Јавнобележничка комора Србије је на почетку имала помоћ колега из Европе и света, као и из међународних нотарских организација. Након врло брзог развоја јавног бележништва, ЈКС је већ у октобру 2016. године примљена у пуноправно чланство Међународне уније нотара (УИНЛ), а потом јуна месеца 2017. у Савет нотаријата Европске уније у својству члана-посматрача.

Јавни бележници Србије су ове године добили равноправан приступ електронској мрежи нотара ЕУ, што им омогућава директну комуникацију са колегама из земаља чланица ЕУ и проверу нотарски оверених докумената из ЕУ у Србији и обрнуто.

Такође ове године у мају, јавним бележницима Србије указано је поверење и част да заједно са Међународном унијом нотара у Београду организују Институционалне састанке УИНЛ и Генерални савет светске нотарске организације, којима је присуствовало више од 180 нотара из целог света, укључујући председника УИНЛ Лајонела Галијеза и друге функционере кровне организације светског нотаријата.

ЈКС је посебно поносна на резултате истраживања које је спровео Центар за европске политике, према коме су јавни бележници најбоље оцењена правосудна професија у Србији већ неколико година заредом, а у последњем истраживању и са максималном оценом пет. Ово истраживање се спроводи на основу анкете међу грађанима, у којој се оцењују правосудне професије у погледу непристрасности, савесности, стручне оспособљености, цене услуга, територијалне распрострањености и лаке физичке доступности.

Јавнобележничка коморе Србије истиче да ће у наредном периоду наставити да унапређује мрежу и развија професију, непрестано надограђујући до сада постигнуте резултате, и уз стално придржавање главног и трајног задатка јавног бележништва – унапређење правне сигурности у областима у којима имају надлежности.