Лоша жетва широм света

Од врелине спржена кукурузишта и клонули поцрнели сунцокрети на њивама широм Србије. Тужни призори забележени овог лета наговештавају да ће за домаће ратаре година бити запамћена као тешка и са врло неизвесним приходима.

Жетва је била лоша и у региону и ширем окружењу попут Хрватске, Бугарске, Румуније, Мађарске, Чешке, Пољске, али и Украјине, која ће такође имати знатно мање житарица за извоз у Европску унију.

Домаћи аграрни стручњаци углавном истичу за „Политику” да не памте овакву сезону и толике разлике у роду житарица чак и на парцелама које се граниче. Због тога је, како напомињу, док се не сумирају резултати, тешко дати било какву прецизнију прогнозу o приносима у овој сезони.

Све је, међутим, подсећало на екстремну 2012, када се у нашој земљи догодила највећа климатска катастрофа с огромним последицама на пољопривреду. Потом је и 2022. била изразито сушна и неберићетна за домаће пољопривреднике.

Хоће ли ова година бити једнако лоша или ипак има наде да се неће поновити сценарио од пре више од деценије – када је аграрни буџет десеткован силом природе. А штета услед суше мерила се износом од око две милијарде долара.

Др Горан Бекавац са Института за ратарство и повртарство у Новом Саду изјавио је за наш лист недавно како се плаши да ће принос кукуруза бити озбиљно нижи од вишегодишњег просека.

– Од Војводине до централне Србије слика је свуда иста – рекао је Бекавац. Ипак, он сматра да ће за произвођаче кукуруза година бити далеко боља од 2012, јер је први део вегетације био готово савршен.

– Тада је просек био 2,5 тона на нивоу целе Србије. Сада ћемо имати сигурно више. Има парцела на којима принос иде и до 8,5 тона по хектару, али и оних са једном тоном. То зависи од много фактора: избора хибрида, квалитета земљишта, агротехничких мера или колико је, рецимо, падавина било – објаснио је наш саговорник.

Према његовим речима, ситуација је заиста комплексна и нема особе а ни институције која би у овом тренутку могла да саопшти валидан податак. Према његовом мишљењу, са сваким резултатом од више од четири тоне треба да будемо изузетно задовољни. Подсећа да је вишегодишњи просек приноса кукуруза у Србији од 4,5 до пет тона по хектару.

Прогнозе свакако нису обећавајуће ни за једну од пољопривредних култура и штета ће сигурно бити велика. Тачни подаци биће објављени тек накнадно, када ће и држава подвући црту и званично саопштити колико ће житарица, поврћа и воћа бити за извоз када се намире домаће потребе.

Те 2012. суша је највећу штету нанела кукурузу. Због слабог приноса последице по сточарство кумулативно су биле и знатно веће. Услед високих температура соја је много раније сазрела, а род је био и 60 одсто мањи. Произвођачи сунцокрета тада су нешто боље прошли од осталих ратара.

Пред сам крај овогодишње жетве сунцокрета прве прогнозе указивале су да ћемо због суше имати од 10 до 15 одсто мањи род од десетогодишњег просека, изјавио је за РТС др Владимир Миклич, руководилац Одељења за сунцокрет Института за ратарство и повртарство у Новом Саду. Сматра да ће површине под том културом ипак наставити да расту, јер је сунцокрет далеко отпорнији на климатске промене од осталих ратарских култура.

– Сунцокрет је једна од најважнијих ставки српског пољопривредног извоза. За разлику од других ратарских култура у извоз иде у прерађеном облику, као уље. И мада су приноси мањи, откупна цена неће бити већа. Зарадиће само пољопривредници који имају приносе веће од 3,5 тона по хектару – рекао је Миклич. Према његовим речима, зависи колико је ко уложио, јер су улагања у сунцокрет све већа.

– Некада се није ђубрило, увек се више улагало у кукуруз али сада је другачије. За десетак година сунцокрет неће моћи ни без наводњавања – истакао је он и додао да површине под том културом у Србији расту из године у годину, те да сада достижу од 270.000 до 280.000 хектара.

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду у пензији Мирослав Малешевић рекао је недавно да је 53 године радио у струци и да не памти годину са тако високим температурама у континуитету а без кише.

Сматра да је ситуација боља у централној Србији него у Војводини, али су тамо и засејане површине мање.

– Овој години нема помоћи. Питање је шта ће без кише моћи да буде посејано на јесен и да ли треба мењати сетвену структуру – рекао је Малешевић за агенцију Бета.

Једнако тешке последице климатских промена претрпеће и сектор воћарства, где се осим пада количина очекује и лошији квалитет. Према процени професора Пољопривредног факултету у Новом Саду Зорана Кесеровића, у воћарству би мањак могао да буде око 300.000 тона воћа.

– То ће бити директна штета од мразева, града и невремена. Ако се израчуна просечна цена од 0,7 евроценти по килограму, то је око 210 милиона евра – изјавио је Кесеровић. Он сматра да ће род бити сличан оном из 2022, а да се у односу на прошлогодишње приносе од 1.200.000 тона очекује пад од 20 до 25 одсто. Постоји и индиректна штета која ће се показати наредне године јер се сада, како је објаснио, формирају пупољци за наредни род и ако нема воде, неће се ни образовати.

Због свега овога поједина удружења пољопривредника апеловала су на државу да помогне произвођачима и на неки начин ублажи губитке.

Говорећи о превазилажењу тренутне ситуације у пољопривреди проузроковане сушом и нижом ценом пољопривредних производа, министар пољопривреде Александар Мартиновић изјавио је недавно да су разматрани конкретни кораци које то министарство у оквиру својих надлежности може да предузме. Мартиновић је објаснио да се Правилником о подстицајима за управљање ризицима, кроз премију осигурања усева, плодова, вишегодишњих засада, расадника и животиња, регресирају трошкови осигурања, и то од 40 до 70 одсто од плаћене премије осигурања. Јавни позив по том основу биће расписан чим се обезбеде финансијска средства.