Највише страдали орах, купина и малина

Екстремна суша током сезоне, која се ових дана приводи крају, утицала је на смањење произведених количинама већине воћних врста. Највећи пад забележен је у производњи малине, купине и ораха.

Поред суше и касни пролећни мразеви утицали су и да поједина подручја остану без шљиве, кајсије, трешње и другог воћа, рекао је за „Политику” др Александар Лепосавић један од водећих стручњака за воћарство с Института за воћарство у Чачку.

Лепосавић каже да је реална производња малине у овој години тек нешто виша од 40.000 тона и по томе се ова сезона може поредити са 2012, када је, због последица суше, произведено рекордно ниских 37.000 тона. За разлику од 2012. године, када је знатно већи број произвођача био у послу са малином и када је на располагању било више млађег и радно способног становништва, сада је ситуација много лошија. Пре свега због економске несигурности, сматра наш саговорник.

– То ће у садејству са лошом кондицијом постојећих засада утицати на даљи пад производње и ово је реалност која нас очекује. Треба ипак рећи да се даљем погоршању ситуације у нашем малинарству не радују ни наши традиционални конкуренти, као што су Пољска, Чиле и друге земље у којима се ово воће производи. То је пре свега због чињенице да већ дуго на светском тржишту постоји велики дефицит квалитетне малине. Не треба подсећати да је Србија годинама била неприкосновени произвођач најквалитетније малине на свету – истиче наш саговорник и додаје да су месеци за нама прошли у неизвесности за већину воћара у нашој земљи и окружењу. Практично не постоји произвођач који се не преиспитује шта и како даље са засадима, који чињенично последњих година доносе све мању добит. Према његовим речима, усмереност на тржиште Русије и добро познати проблеми са пласманом у ту земљу утицали су да се интересовање за подизање нових засада јагоде у великој мери смањи.

Лепосавић истиче да производња малине већ дуго трпи последице нерегулисаних односа између откупљивача и произвођача. Како велики број њих још није наплатио предату малину, онда и не треба да чуди што су многи ниво улагања свели на минимум. Слична ситуација је и код купине, а произвођачи су остварили и знатно скромније цене за високожбунасту боровницу, пре свега за продају на страним тржиштима. Ово воће је иначе у претходним годинама имала велику експанзију, када је наша земља постала значајан произвођач најквалитетнијих плодова у европским оквирима.