Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ТЕШКА ГОДИНА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ

Тезге београдских пијаца жељне воћа и поврћа

Брескве смо још и некако одржали заливањем, а грожђе ништа. Кад је купусу било потребно највише влаге, није је било и ко није нашао начин да залива, род му је преполовљен, причају београдски продавци
Тезге београдских пијаца жељне воћа и поврћа
(Фото EPA-EFE/ANSA/Massimo Percossi)

Експлозија боја свежег зелениша на пијацама. Септембар је месец када нема чега нема на тезгама и сва роба је тек стигла из баште. Навикли су потрошачи да је и понуда огромна. Ове године није тако, свега има али не у количинама које су тако велике да су разлог обарања цена и могућности ценкања. Избор је преполовљен у односу на исто доба прошле и ранијих година.

– И ви купци и ми сељаци морамо да будемо задовољни што уопште ичег има, па какво је такво је. Ја у ово доба берем шљиве. У камиону обично не буде места да све довеземо у Београд, сад једва да накупимо тридесетак гајби. Шљиву је убила суша, барем је тако код нас у околини Смедерева. Имамо и наводњавање, донекле је помогло, па зато и имамо шта да изнесемо на тезге – прича Јованка Марковић, која већ деценијама продаје на пијаци у Миријеву.

Осети се тај мањак робе и по ценама. Килограм шљива је од 100 до 120 динара и нема попуста ни ако се купује десетак килограма, колико је потребно једној домаћици да припреми џем или слатко. И неће бити јефтиније јер, кажу воћари који долазе на пијаце из разних делова Србије, и ова цена је ниска и не доноси никакву зараду.

– Погледај само тиквице. У ово доба прошлих година било их је толико да смо, кад натоваримо оно што износимо на пијацу, остатак остављали испред капије, да свако коме треба узме бесплатно. Овог септембра су 150 динара, а изгледају тако да не верујете да су бране само 15–20 сати пре него што су дошле на тезгу. Како да их дам за мање кад и овако губим. Ако не донесем робу, нема пара, ако ставим вишу цену, муштерије негодују, иду у супермаркете јер тамо су акције, мало ко мари да ли је поврће домаће или је дошло ко зна одакле – каже Горан Стаменковић из околине Зрењанина и напомиње да се суша одразила и на род краставаца, паприка, парадајза, грожђа, кајсија, брескви... „А на заливање смо потрошили воде колико нисмо за последњих десет година”, додаје.

И заиста, то потврђују цене. Брескве од 200 до 300 динара, а на крају сезоне су. Падале са дрвета осушене и никакве. Ко их има и ко је успео да их одгаји овог лета како ваља, кажу воћари Грочани, тај држи цену.

– Не могу да идем ниже од рачунице. Овог лета суша је на нивоу елементарне непогоде. Кајсије нисмо ни имали како ваља, њих је ударила киша, па јако сунце. Брескве смо још и некако одржали заливањем, а грожђе ништа. У све се улаже новац, за наш рад ни ми сами не хајемо – каже Драгиња Илић коју посећују верне муштерије, навикле да пред крај лета њене три тезге буду „као око пуне”, што ове године није случај.

Домаћинства која су навикла да припреме и оставе на свој начин корнишоне требало би да се прерачунају шта им се више исплати – да ли да истрају у одржавању традиције или да сачекају акцијске цене у супермаркетима и тамо пазаре. Тим пре што је пијачна понуда корнишона оскудна, а цена прилично висока. Ако купац има среће да нађе квалитетне и лепе краставчиће, па још ако хоће да их бира, мора да рачуна на цену од најмање 300 динара за килограм. Уколико се одлучи да пазари на гајбу, па како му се „заломи”, цена ће бити стотинак динара нижа. Слично је с парадајзом, кога су тезге такође остале жељне.

– Ово ми је трећа пијаца. Била сам на Ђерму, на Цветковој и дођох до Каленић пијаце. Не могу да нађем оне једре, чврсте краставце који „пуцају” под зубима, такви су најбољи за зимницу. Било их је на једној тезги, али су или ситни или прекрупни, а продавачица не да да се бира. НА осталим местима, некако су бледи, спарушени – прича Јелена Живановић која је решена да у шпајзу има барем три-четири тегле овог специјалитета за зиму.

– Нисам правила ни џемове ни компоте. Не исплати се. Одустала сам од ајвара и печених паприка. Скупо. За теглу доброг ајвара морам да имам три кила паприка и док се на то дода утрошак струје за припремање, оде рачуница у небеса – каже Београђанка средњих година с којом смо разговарали.

И у праву је. Паприке црвене кад се купују „на кутију” коштају 180 до 250 динара за килограм, а ако хоћете да их бирате – 220 до 300 динара. Оне меснате, што су „свака иста”, достижу и 380 динара за килограм. Бабуре су око 300, а сомборке 250 динара.

– Нема добре паприке кад земља гори под сунцем. Она без воде не може. А овог лета воде нигде. Попуцала земља, сува као камен се стврдла. Ту паприка не може да даје добар плод – кратко објашњава Милена Станковић с Каленић пијаце.

Кад купци питају да ли ће бити још паприка, продавци слежу раменима и одрично врте главом.

– Мени стижу из Лесковца и то ове најбоље. Али кажу тамо на југу да не очекујем да сезона потраје. Квалитетне, крупне паприке сада је јако мало и зато јој је цена висока – Каже Милена.

Продавци се надају и прижељкују да држава разуме ситуацију са сушом која није карактеристична за ово наше поднебље и да буде неких надокнада. Али ни то не виде као решење на дуже стазе. Кажу, лета су све топлија, клима се мења, па је логично да буде неких измена и за сељаке. Много је њих који гаје поврће и воће али нису у могућности да сами обезбеде добар систем наводњавања, наткривање...

А тек долази време купуса. Килограм је сада од 80 до 100 динара, прошле године у овом периоду био је од 30 до 40 динара. Нису оптимистични продавци у предвиђањима да ће, кад сезона буде у пуном јеку, цена бити знатно нижа. Кад је купусу било потребно највише влаге, каже Станка Павловић из околине Панчева, није је било и ко није нашао начин да залива, род му је преполовљен. Зато је већ јасно шта нас очекује са овим поврћем. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.