Повратак комуниста

Специјално за „Политику”
Праг, 16. новембра – Сутрашњи празник 17.новембар, који слави дан када је 1989. у Прагу почела чувена баршунаста (сомотска, плишана, у сваком случају „нежна” и цивилизована) револуција, у којој су оборени режим и власт тадашње Комунистичке партије – у сенци је догађаја који се, истина, могао очекивати, али се случајно поклопио с празником и, наравно, аутоматски довео у питање његов смисао. Укратко,19 година после ове револуције проломљен је велики табу – социјалдемократе су у два краја, тачније округа (али са већим овлашћенима) – Карловарском и Моравско-шлеском, после недавних избора у прошли петак склопили коалицију са Комунистичком странком Чешке и Моравске (КСЧМ), тако да ће комунисти учествовати у тим владама.

Заиста, тешко да је руководство социјалдемократа могло наћи бољи „поклон” грађанима за празник. Они ће, наравно, рећи да није било другог начина да се састави влада у тим крајевима (што је углавном истина), али су могли причекати бар мало и зато да би расправа о томе, а која ће се сигурно отворити, како унутар ове странке, тако и на целој политичкој сцени, водила у мирнијој и трезвенијој атмосфери. На такав потез су се „соцани”, како их скраћено зову, одлучили вероватно у тријумфалистичком расположењу после неочекивано убедљивог успеха на регионалним изборима и делимичним изборима за Сенат (горњи дом парламента) на коме је до ногу потучена владајућа Грађанска демократска странка (ОДС).

КСЧМ, наравно, није исти као она комунистичка странка која је владала пре „нежне” револуције; друкчија је по многочему зато што је тако морало бити да би задовољила законске захтеве – одрекла се револуционарне промене света, диктатуре пролетеријата, прихватила плуралитет својине, вишепартијски систем…све оне темеље на којима почива посткомунистичко друштво. Али, јак је утисак да се од своје претходнице није потпуно отргла, као и да је, посебно због структуре чланства у коме преовлађују стари (осетно изнад 60 година), то чињено више због императива споља него „из душе”. Индиректно, ово потврђује тврдоглаво инсистирање на комунистичком називу странке и на дежурни закључак у разним дискусијама о прошлости да је тај комунистички пројекат био сасвим у реду (а да су подбацили људи који су га остваривали).

Управо ових дана, чини се у страху од онога што се наговештавало – да ће комунисти после недавних избора ући у владе бар у два краја, Сенат у старом саставу, у коме је ОДС имао натполовичну већину, донео је (још једну) резолуцију о незаконитости КСЧМ-а, а у парламенту је у нови кривични законик убачен један члан из кога би се могло закључити да је пропагирање комунистичке идеологије кривично дело. Но, то су потези који, чини се, немају више никаквог смисла и заостају битно за политичком и друштвеном еволуцијом која се види и из истраживања јавног мњења.

Најтиражнији овдашњи дневник „Млада фронтаднес” наручио је ових дана истраживање од агенције Медијан у коме је 19 посто испитаника изјавило да КСЧМ треба потпуно забранити. Готово четвртина се са њима помирила, али их не жели у влади. Дакле, више од половине Чеха „прогутало би жабу”, тј. комунисте у влади. Иако се ово истраживање не може сасвим упоредити са истраживањима од пре десет или више година, индиректно се може закључити да је тада у друштву владао много оштрији став према комунистима него сада.

Време лечи ране, а и са његовим проласком многи су све склонији да о прошлости у којој су били млади, лепи, здрави – мада сиромашнији и неслободни – говоре с носталгијом. И то је сасвим људски.