Povratak komunista

Specijalno za „Politiku”
Prag, 16. novembra – Sutrašnji praznik 17.novembar, koji slavi dan kada je 1989. u Pragu počela čuvena baršunasta (somotska, plišana, u svakom slučaju „nežna” i civilizovana) revolucija, u kojoj su oboreni režim i vlast tadašnje Komunističke partije – u senci je događaja koji se, istina, mogao očekivati, ali se slučajno poklopio s praznikom i, naravno, automatski doveo u pitanje njegov smisao. Ukratko,19 godina posle ove revolucije prolomljen je veliki tabu – socijaldemokrate su u dva kraja, tačnije okruga (ali sa većim ovlašćenima) – Karlovarskom i Moravsko-šleskom, posle nedavnih izbora u prošli petak sklopili koaliciju sa Komunističkom strankom Češke i Moravske (KSČM), tako da će komunisti učestvovati u tim vladama.

Zaista, teško da je rukovodstvo socijaldemokrata moglo naći bolji „poklon” građanima za praznik. Oni će, naravno, reći da nije bilo drugog načina da se sastavi vlada u tim krajevima (što je uglavnom istina), ali su mogli pričekati bar malo i zato da bi rasprava o tome, a koja će se sigurno otvoriti, kako unutar ove stranke, tako i na celoj političkoj sceni, vodila u mirnijoj i trezvenijoj atmosferi. Na takav potez su se „socani”, kako ih skraćeno zovu, odlučili verovatno u trijumfalističkom raspoloženju posle neočekivano ubedljivog uspeha na regionalnim izborima i delimičnim izborima za Senat (gornji dom parlamenta) na kome je do nogu potučena vladajuća Građanska demokratska stranka (ODS).

KSČM, naravno, nije isti kao ona komunistička stranka koja je vladala pre „nežne” revolucije; drukčija je po mnogočemu zato što je tako moralo biti da bi zadovoljila zakonske zahteve – odrekla se revolucionarne promene sveta, diktature proleterijata, prihvatila pluralitet svojine, višepartijski sistem…sve one temelje na kojima počiva postkomunističko društvo. Ali, jak je utisak da se od svoje prethodnice nije potpuno otrgla, kao i da je, posebno zbog strukture članstva u kome preovlađuju stari (osetno iznad 60 godina), to činjeno više zbog imperativa spolja nego „iz duše”. Indirektno, ovo potvrđuje tvrdoglavo insistiranje na komunističkom nazivu stranke i na dežurni zaključak u raznim diskusijama o prošlosti da je taj komunistički projekat bio sasvim u redu (a da su podbacili ljudi koji su ga ostvarivali).

Upravo ovih dana, čini se u strahu od onoga što se nagoveštavalo – da će komunisti posle nedavnih izbora ući u vlade bar u dva kraja, Senat u starom sastavu, u kome je ODS imao natpolovičnu većinu, doneo je (još jednu) rezoluciju o nezakonitosti KSČM-a, a u parlamentu je u novi krivični zakonik ubačen jedan član iz koga bi se moglo zaključiti da je propagiranje komunističke ideologije krivično delo. No, to su potezi koji, čini se, nemaju više nikakvog smisla i zaostaju bitno za političkom i društvenom evolucijom koja se vidi i iz istraživanja javnog mnjenja.

Najtiražniji ovdašnji dnevnik „Mlada frontadnes” naručio je ovih dana istraživanje od agencije Medijan u kome je 19 posto ispitanika izjavilo da KSČM treba potpuno zabraniti. Gotovo četvrtina se sa njima pomirila, ali ih ne želi u vladi. Dakle, više od polovine Čeha „progutalo bi žabu”, tj. komuniste u vladi. Iako se ovo istraživanje ne može sasvim uporediti sa istraživanjima od pre deset ili više godina, indirektno se može zaključiti da je tada u društvu vladao mnogo oštriji stav prema komunistima nego sada.

Vreme leči rane, a i sa njegovim prolaskom mnogi su sve skloniji da o prošlosti u kojoj su bili mladi, lepi, zdravi – mada siromašniji i neslobodni – govore s nostalgijom. I to je sasvim ljudski.