Како је нестао стари Ниш

Ниш – Више од два миленијума на обалама Нишаве и њеном оближњем ушћу у Јужну Мораву исписивана је историја једног од најстаријих градова на овим балканским просторима. Ниш је одавно добио епитет раскрснице светова, на којој су се кроз векове све до данас укрштали народи, војске, вере, традиције, култура – између севера и југа, између запада и истока Европе. Описујући град као „балкански крст” и људе у њему у доба Римљана или Турака све до савременог живота, у књижевности су оставили неизбрисив траг Стеван Сремац, Бранко Миљковић, Тихомир Нешић, Дејан Стојиљковић и многи други ствараоци.

Нажалост, данас нема „оног” Ниша, јер су га накарадна и непланска стамбена и свака друга градња послали у заборав. Изградњом стамбених зграда, солитера, тржних центара и модерних трговина, нестао је стари Ниш. Посебно његово препознатљиво централно градско језгро.

Постојала су и писана, а још више неписана правила где се и шта може градити, где је забрањено рушити знаменитости и амбијент који сећа на то како је Ниш настао и растао, којим квартовима и деловима града није било дозвољено мењати изглед, где је било обавезно чување историје и града. Најкраће речено, чувана је нишка чаршија, а са траговима прошлости, аутентични стари Ниш.

У последњих тридесетак година, са појавом несхватљиво великог броја инвеститора, за које се не зна ни одакле су дошли, ни одакле донели велике новце, а са њима блиских и врло способних у руководствима града, у Нишу више ништа није било свето. Почело је убијање „нишке душе”. Срушене су старе и вредне куће, занатлијски и трговачки дућани у централним градским квартовима који су вековима чувани. Нестало је нишке калдрме. Трка за профитом, зарадом и провизијама скоро да је избрисала лице старог Ниша и унаказила делове дотле љубоморно чуваних Шећермале, Маргера, Казанџијског сокачета, Стамбол-авлије, околине парка Чаир, Црвеног певца, Душанове улице, Обилићевог венца, Јоргован мале, краја око Донине чесме и Саборног храма, угрожена је и Београд мала. Само имена ових делова града из прошлости много говоре.

Или, шта рећи о саобраћајници између Ниша и Нишке Бање... Поред једног од највећих и најлепших археолошких налазишта из периода римског императора Константина, рођеног у Нишу поред Медијане, где су некада урбанисти планирали изградњу вила, хотела и ексклузивних ресторана, никла су стоваришта угља, цемента и другог грађевинског материјала, као и плацеви за препродају аутомобила...

Ако би се догодило да се у град на Нишави бар на неколико дана врате рођене Нишлије које су путеви живота пре три и више деценија одвели у друге крајеве Србије или иностранство, а у међувремену нису долазили, сигурно не би могли да препознају своју некадашњу калдрму и, сигурно је, не би могли да пронађу куће у којима су живели...

Небригом је нестао стари Ниш, нема оног мирног и вековима чуваног амбијента који је подсећао на богату прошлост у сваком погледу... Нестало је све што је вековима Ниш чинило препознатљивим и питомим, где су мерак и уживање били саставни део живота. Остале су само пожутеле фотографије.

Генерацијама које ступају на животну сцену, и свим будућим, већ данас практично нема шта да се покаже од доскорашње старе и лепе нишке чаршије и богате и вредне прошлости. Скоро све је срушено и нестало у бетону и темељима стамбених зграда и објеката који су нарушили град.