Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Представници европских удружења у посети Јадру

Представници европских удружења у посети Јадру
(Фото „Рио Тинто”)

„Рио Сава”, кћерка компаније „Рио Тинто”, у Србији је била домаћин делегацији представника европских пословних и струковних удружења у Лозници, у долини Јадра, и у Београду. Зелена и дигитална транзиција су покренуле глобалну потражњу за литијумом. Одговор европских земаља на то је покретање анализе сопствених ресурса и разматрање могућности да се снабдевање будућих потреба за критичним сировинама у већој мери задовољава са територије Европе, саопштили су јуче из „Рио Тинта”.

Пројекат „Јадар” представља прилику за развој савременог и одговорног рударског пројекта светске класе. Такође има потенцијал да постави нове стандарде за безбедно ископавање и прераду литијума и бора истовремено водећи рачуна о управљању и ублажавању потенцијалних утицаја на животну средину.

„Као једно од највећих и најквалитетнијих лежишта у Европи пројекат ’Јадар’ је тренутно у центру пажње. Ова посета је била одлична прилика за представљање наших активности у претходних 20 година, сарадње са локалном заједницом и Владом Србије, али и прилика да разговарамо о заједничким изазовима са којима се суочавају европске земље које намеравају да реализују своје пројекте експлоатације литијума и развију сопствене ресурсе”, рекао је Ћад Блевит, извршни директор пројекта „Јадар”.

Он закључује да задовољити очекивану потражњу за критичним сировинама значи отварање нових рудника у Европи, а за нове руднике биће потребан развој нових вештина, иновативност и размену знања. Пројекат „Јадар” представља невероватну прилику за Србију да постане предводник зелене и дигиталне транзиције у Европи.

„Имајући у виду да расте притисак на светске ланце набавке, Европа намерава да подстакне развој индустрије која је од кључној значаја за будући економски раст и конкурентност. Закон о критичним сировинама мотивисао је све земље да процене сопствене доступне ресурсе као и могућност рударења у свом окружењу. Балансирање различитих аспеката зелене транзиције кључни је предуслов за јавну подршку и подухват вредан труда: постоји јасна веза између одговорног рударства и обезбеђивања сигурности снабдевања – а рударство у Европи у прошлости бележи одличне резултате у одговорном рударењу. Па тако треба да прихватимо сваки нови рудник у Европи као темељ на коме можемо градити нашу будућност”, рекао је заменик генералног директора удружења „Евроминес” Флоријан Андерхубер коментаришући ову посету.

„Ми смо овде како бисмо боље разумели пуни потенцијал пројекта „Јадар”. Литијум је минерал од кључне важности за одговор на климатске промене и неопходан за будућност са ниском емисијом угљеника. Што је већа количина литијума коју Европа може да експлоатише на домаћем тлу, то је краћи ланац снабдевања, а прелазак на нето нула емисију угљеника биће безбеднији. Тај циљ треба ускладити и са јавном прихваћеношћу пројекта у срединама у којима се рудници налазе како бисмо били сигурни да економске и друштвене користи од развоја ресурса имају позитиван утицај на локалне заједнице”, истакао је Роланд Ћаваше, генерални секретар ИЛиА.

Камила Слупек, директор за одрживост Еврометаукса, додала је да литијум игра кључну улогу у одрживијој будућности, а приоритет јесте одговорно рударство и прерада у Европи. Испуњавање највиших стандарда у заштити животне средине и друштвене одговорности у свакој фази пројекта је кључ за снабдевање тржишта овим одрживим материјалом. Земље широм Европе желе да уче из искуства Србије и примене то знање у потрази за начинима да експлоатишу сопствене ресурсе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.