Сви за Небојшу Човића

Председник Црвене звезде Небојша Човић (66) требало би ускоро да постане председник Кошаркашког савеза Србије (КСС). Њему је отворен пут ка тој функцији, имајући у виду да је једини кандидат, али и да га је предложило чак 30 од 33 делегата Скупштине КСС. Ти исти делегати следећег уторка својим гласовима одлучиваће о избору председника.

Јуче, када је истицао рок за предлагање кандидата, као бујица се на адресу савеза слила подршка Човићу са свих страна Србије. Уздржани су били само они који су врло блиски Партизану, имајући у виду то да је Човић не само председник Црвене звезде, већ и неко кога љубитељи „црно-белих” доживљавају као највећег непријатеља свог клуба. Долазак у Сазонову 83, значи и Човићев одлазак са Малог Калемегдана, макар на папиру.

Човић је од првог тренутка, када се Предраг Даниловић повукао с места председника, појавио као фаворит за долазак на ту функцију. Међутим, многи су чекали, па и он, да виде какве планове за будућност има доскорашњи селектор Србије Светислав Пешић. Оног тренутка када је Пешић свима ставио до знања да не жели да настави као селектор, а још мање да пређе у функционерске воде, било је јасно да Човићу нико не може да парира.

Многе је, вероватно, изненадила Човићева жеља да се врати на чело Савеза у којем је, додуше, присутан дуже од три деценије у разним улогама. Од 1995. до 1997. био је председник Кошаркашког савеза Југославије (КСЈ). Дошао је на то место у време док је био градоначелник Београда, а отишао (и из управе града и из КСС) због тога што се политички замерио тадашњем председнику Србије Слободану Милошевићу.

У кошарци се истакао као председник и власник ФМП-а из Железника када је, заједно са Ратком Радовановићем, привукао и афирмисао десетине талентованих играча. Звездини симпатизери славе га као спасиоца, јер је фузијом тог клуба (док је био у банкроту) и ФМП-а на волшебан начин оставио у животу „црвено-беле” и од њих направио најјачи клуб у региону у последњих десетак година.

Сада се намећу многа питања. Од тога ко ће преузети његово место у Звезди, до тога ко ће му бити најближи сарадници у савезу. Једно име је већ испливало у јавност: кошаркашки тренер Драган Јаковљевић је, наводно, већ виђен на месту генералног секретара. Човић и Јаковљевић су већ сарађивали у Звезди и њихов однос се кретао од љубави до мржње. У једном тренутку су саопштили да су закопали ратне секире у интересу Црвене звезде и да се радују заједничкој сарадњи. Видећемо шта ће на то рећи Партизан који у Човићу види извор многих својих проблема. А можда ово и није толико лоше за „црно-беле”, уколико Човић због обавеза у Савезу заборави на Црвену звезду…

Ако клубове оставимо по страни, кључно питање је избор селектора. Човић је протеклих дана више пута звао Пешића с намером да га убеди да остане на клупи националног тима, међутим, Пешић жели да се посвети неким другим стварима. Човић није неко ко лако одустаје, па не би било чудо уколико појача притисак оног тренутка када званично седне у фотељу.

Шта су остале опције… Нема их много, макар међу звучним именима. Колико знамо, Александра Ђорђевића (тренутно без клуба) не занима повратак на место селектора, Саша Обрадовић је под притиском резултата у Монаку, али и неко ко је „веома разочарао Човића” (Човић то изјавио кад је Обрадовића сменио у Звезди), двојица врхунских тренера су у НБА (Дарко Рајаковић, Игор Кокошков), један је на клупи националног тима Русије (Зоран Лукић), један на клупи Грузије (Александар Џикић)… Одавно је познато да најбољи међу њима, Жељко Обрадовић, нема намеру да се икада више врати у репрезентацију.