Svi za Nebojšu Čovića

Predsednik Crvene zvezde Nebojša Čović (66) trebalo bi uskoro da postane predsednik Košarkaškog saveza Srbije (KSS). Njemu je otvoren put ka toj funkciji, imajući u vidu da je jedini kandidat, ali i da ga je predložilo čak 30 od 33 delegata Skupštine KSS. Ti isti delegati sledećeg utorka svojim glasovima odlučivaće o izboru predsednika.

Juče, kada je isticao rok za predlaganje kandidata, kao bujica se na adresu saveza slila podrška Čoviću sa svih strana Srbije. Uzdržani su bili samo oni koji su vrlo bliski Partizanu, imajući u vidu to da je Čović ne samo predsednik Crvene zvezde, već i neko koga ljubitelji „crno-belih” doživljavaju kao najvećeg neprijatelja svog kluba. Dolazak u Sazonovu 83, znači i Čovićev odlazak sa Malog Kalemegdana, makar na papiru.

Čović je od prvog trenutka, kada se Predrag Danilović povukao s mesta predsednika, pojavio kao favorit za dolazak na tu funkciju. Međutim, mnogi su čekali, pa i on, da vide kakve planove za budućnost ima doskorašnji selektor Srbije Svetislav Pešić. Onog trenutka kada je Pešić svima stavio do znanja da ne želi da nastavi kao selektor, a još manje da pređe u funkcionerske vode, bilo je jasno da Čoviću niko ne može da parira.

Mnoge je, verovatno, iznenadila Čovićeva želja da se vrati na čelo Saveza u kojem je, doduše, prisutan duže od tri decenije u raznim ulogama. Od 1995. do 1997. bio je predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije (KSJ). Došao je na to mesto u vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, a otišao (i iz uprave grada i iz KSS) zbog toga što se politički zamerio tadašnjem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću.

U košarci se istakao kao predsednik i vlasnik FMP-a iz Železnika kada je, zajedno sa Ratkom Radovanovićem, privukao i afirmisao desetine talentovanih igrača. Zvezdini simpatizeri slave ga kao spasioca, jer je fuzijom tog kluba (dok je bio u bankrotu) i FMP-a na volšeban način ostavio u životu „crveno-bele” i od njih napravio najjači klub u regionu u poslednjih desetak godina.

Sada se nameću mnoga pitanja. Od toga ko će preuzeti njegovo mesto u Zvezdi, do toga ko će mu biti najbliži saradnici u savezu. Jedno ime je već isplivalo u javnost: košarkaški trener Dragan Jakovljević je, navodno, već viđen na mestu generalnog sekretara. Čović i Jakovljević su već sarađivali u Zvezdi i njihov odnos se kretao od ljubavi do mržnje. U jednom trenutku su saopštili da su zakopali ratne sekire u interesu Crvene zvezde i da se raduju zajedničkoj saradnji. Videćemo šta će na to reći Partizan koji u Čoviću vidi izvor mnogih svojih problema. A možda ovo i nije toliko loše za „crno-bele”, ukoliko Čović zbog obaveza u Savezu zaboravi na Crvenu zvezdu…

Ako klubove ostavimo po strani, ključno pitanje je izbor selektora. Čović je proteklih dana više puta zvao Pešića s namerom da ga ubedi da ostane na klupi nacionalnog tima, međutim, Pešić želi da se posveti nekim drugim stvarima. Čović nije neko ko lako odustaje, pa ne bi bilo čudo ukoliko pojača pritisak onog trenutka kada zvanično sedne u fotelju.

Šta su ostale opcije… Nema ih mnogo, makar među zvučnim imenima. Koliko znamo, Aleksandra Đorđevića (trenutno bez kluba) ne zanima povratak na mesto selektora, Saša Obradović je pod pritiskom rezultata u Monaku, ali i neko ko je „veoma razočarao Čovića” (Čović to izjavio kad je Obradovića smenio u Zvezdi), dvojica vrhunskih trenera su u NBA (Darko Rajaković, Igor Kokoškov), jedan je na klupi nacionalnog tima Rusije (Zoran Lukić), jedan na klupi Gruzije (Aleksandar Džikić)… Odavno je poznato da najbolji među njima, Željko Obradović, nema nameru da se ikada više vrati u reprezentaciju.