Мигрена се три пута чешће јавља код жена

Главобоља је најчешћа форма доживљаја бола код човека уопште и једна од далеко најчешћих жалби са којом се пацијенти обраћају лекарима у скоро свим гранама медицине. Постоји преко две стотине врста главобоља.

Главобоља може бити симптом других болести, када говоримо о различитим формама секундарних главобоља. За олакшање и/или излечење секундарне главобоље потребно је лечити обољење које је узрокује. Такође, главобоља може бити болест сама по себи, без друге болести у основи, када говоримо о примарним главобољама.

Проф. др Светлана Симић,  шеф катедре за неурологију, Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду, oбјашњава да је најпознатија и најбоље проучена примарна главобоља мигрена. Више од десет одсто светске популације болује од мигрене, a у Србији се тај број процењује на око пола милиона људи. Најзаступљенија је у радно и репродуктивно активном периоду. Три пута је чешћа код жена.

-Мигрена је хронична неуролошка болест која се карактерише повременим нападима најчешће једностраног, пулсирајућег бола, умерено јаког до јаког интензитета, погоршава се при рутинским физичким активностима (на пример ходању или пењању уз степенице). Током мигренског напада пацијентима обично сметају светлост и звуци и јавља се мука и повраћање. Уколико се не лече или неуспешно лече овакви напади трају од четири сата до три дана. Квалитет живота оболелих је грубо нарушен у свим доменима током, али и између напада мигрене. Мигрена утиче на друштвене активности, однос са породицом и посао оболелог. Уместо да раде или уживају у животу, ови пацијенти се током атака, обично повлаче у замрачену просторију и пате у тишини. Неки пацијенти изостају са посла због главобоље, а неки настављају да раде и поред присутне главобоље, при чему морају да уложе већи напор, раде спорије и са смањеном ефикасношћу – наглашава др Симић.

Третман мигрене је врло сложен јер често не може да се примени само један лек који ће прекинути бол и остале пратеће тегобе. За прекидање напада мигрене често се користе класични широко доступни аналгетици, у већим дозама од појединачних доза лека.

-Такође је потребно применити и антиеметике, лекове који не само што делују против повраћања, већ покрећу желудац и тиме омогућавају да лек за бол буде ресорбован и оствари свој ефекат. Код већине оболелих од мигрене потребно је применити  триптане специфичну терапију за прекидање напада мигрене. Код пацијената код којих се напади мигрене јављају чешће, трају дуже, јаки су и ометају рутинске активности, где пацијенти нису више у стању психички да подносе нападе, или је симптоматска терапија безуспешна и праћена неприхватљивим нежељеним ефектима, потребно је применити профилактичку терапију. У сврху профилаксе мигрене до скоро су се примењивали само коаналгетици. Коаналгетици су лекови чија примарна намена није терапија бола, али је уочено да примењени у терапији обољења за које су патентирани, доводе узгредно и до боље контроле бола код пацијента. Најчешће примењивани коаналгетици у профилактичкој терапији мигрене су бетаблокатори, антиепилептици и антидепресиви. Ова врста терапије узима се свакодневно месецима, а некада и годинама – додаје др Симић.

Она наглашава да је велики напредак у профилакси мигрене постигнут открићем мигреноспецифичне профилактичке терапије, коју чине моноклонска антитела, која се могу апликовати субкутано једном месечно или једном у три месеца.

-Ефикасност и безбедност ове терапије доказана је кроз студије и у клиничкој пракси. Додатне предности ове иновативне терапије су и што се може применити код већине пацијената са различитим удруженим болестима и што не ступају у интеракцију са другим лековима.

Могу се применити и нефармаколошке терапијске методе, но фармакотерапија чини темељ лечења мигрене. Веома је важан и адекватан хигијенско дијететски режим живота уз елиминацију потенцијалних окидача напада. Поред примене водича за лечење мигрене, да би се постигао најоптималнији ефекат потребан је индивидуализован приступ. Самодијагностику и самолечење треба избегавати – закључила је др Симић.