Признање за Ивану Михић

Већ неколико година редовно долазим на славу манастира Рајиновац (21. септембра), када се обележава дан рођења Пресвете Богородице. Овога пута моја мајка Вера (Чукић) и ја обележиле смо и пет година од одласка у вечност мог оца Гордана Михића, а маминог животног сапутника пуне 52 године, који је уз благослов Његове светости патријарха Иринеја, сахрањен на манастирском гробљу. Од тада сам и волонтер обнове манастира Рајиновац, Цркве рођења Пресвете Богородице и манастирског конака. Мој волонтерски посао састоји се од проналажења донатора и обезбеђивања средстава за обнову.

Глумица Ивана Михић је протеклих дана своју колекцију признања обогатила посебним одличјем о чему је овако говорила за „Политику”. Реч је о Грамати заслужним добротворима  која јој је управо  уручена у манастиру Рајиновац..

– Поносна сам што је Његова светост патријарх Порфирије препознао мој допринос и волонтерски рад, те сам Грамату са његовим личним потписом добила и ја и то из руку мог цењеног некадашњег колеге, а сада викарног епископа Илариона. Пре тачно пет година мој живот обогаћен је једним познанством које је временом прерасло у пријатељство које смо старешина манастира архимандрит Серафим Кужић и ја створили сарађујући на обнови манастира Рајиновац у Бегаљици код Гроцке – прича Ивана Михић и додаје:

– Поменућу само неколико већих активности обнове у којима сам наишла на одазив и значајну помоћ Министарства културе Србије, али и више предузећа и фирми које су својим финансијским и другим давањима и услугама омогућиле досадашњу реализацију радова. Ти радови су били, на пример: санација манастирске цркве и поплочавање каменим плочама стазе око цркве, као и платоа испред, поплочавање каменом широке стазе ка конаку, испред и око њега, асфалтирање коловоза, приступних стаза и тротоара, реновирање гостопримнице, обнову и потпуно опремање библиотеке и почетак стварања можда највеће манастирске библиотеке код нас. Затим огроман замах целокупне обнове и реконструкције крова, обнову дрвенарије на цркви.

Ивана Михић наглашава и лични рад, сопственим рукама архимандрита Серафима са рођеним братом на обнови капеле, а на пролеће, опет заједничким снагама, планирају уређење манастирског гробља и санацију брда изнад њега које представља опасност јер је у питању нестабилан терен.

– Овога 21. септембра радост ми је причинио и сусрет са посебним гостом на слави, а то је Његово преосвештенство викарни епископ новобрдски г. Иларион Лупуловић који је пре монашења носио световно име Растко и био мој колега – глумац. Студирали смо у исто време на Факултету драмских уметности у Београду. Епископ Иларион допринео је својом личношћу, елоквенцијом и ерудицијом славској атмосфери. Незаобилазно су се низала и присећања на прошле дане, али и планови за будуће заједничке духовне и културне активности –– открива Ивана Михић.