Боцан-Харченко: Москва остаје доследна кад је у питању Космет

Растуће тензије између Русије и Запада поставиле су нашу земљу у незавидан положај, присиљавајући је да балансира између стратешког циља – уласка у Европску унију – и традиционалног пријатељства с Москвом. Али, с обзиром на то да Србија није увела санкције Руској Федерацији, то нам даје добар основ за даљу сарадњу, сматра амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко.

„Постоји интерес Русије да разговара са Србијом из познатих разлога, веома смо блиски народи. Ви ћете у сваком случају остати наш партнер. Владимир Путин је узео у обзир стање наших односа и има визију будућности. Чак је и председник Вучић рекао да када се успостави мир сви ће хрлити ка Русији”, истакао је јуче Боцан-Харченко на предавању „Руско-српски билатерални односи у актуелним геополитичким околностима” у Институту за међународну политику и привреду.

Помињући Вучићев недавни говор у Генералној скупштини Уједињених нација, Боцан-Харченко је навео да је Србија једина задржала своје ставове, за разлику од других који су били под утицајем Запада. Ипак, како је додао, иако у отежаним околностима не можемо да радимо као раније, Москва остаје доследна по питању Космета.

„Ми смо уз Београд што се тиче Космета и користићемо нашу позицију у Савету безбедности УН, који је и даље основни терен за расправе око КиМ. Штитићемо територијални интегритет Србије свом снагом у складу с Резолуцијом 1244, коју Запад крши откако је донета”, нагласио је Боцан-Харченко.

Према његовим речима, Донбас је затражио самоопредељење, по повељи УН, али то не одговара Сједињеним Државама и ЕУ у случају Украјине, а одговара кад је реч о јужној српској покрајини.

„Међутим, ту постоји битна разлика. Ми нисмо признали Косово, јер тамошњи Албанци нису били угрожени и њихов опстанак није доведен у питање. Имали су сва права, свој језик, док је у Донбасу то било забрањено”, објаснио је амбасадор и додао да не може да не помене и Републику Српску. „Штитићемо Дејтонски споразум и статус РС, јер БиХ само тако може да опстане”, рекао је Боцан-Харченко и поставио реторичко питање да ли постоји иједан проблем који је Запад на Балкану срећно решио.

Боцан-Харченко је говорио и о догађајима који су се одиграли у Украјини од 2014. до 2022. године, који су, како је рекао, Москву приморали на специјалну војну операцију.

„Много смо напора уложили да добијемо нешто од Минских споразума. Чак су и Ангела Меркел и Франсоа Оланд признали да је то било само да би се купило време потребно да се оснажи Украјина. Није Србија место у којем би требало да објашњавам шта се спремало у Доњецку и Луганску, нешто попут се ’Олује’”, истакао је дипломата. Према његовом виђењу ситуације, рат на истоку Европе је сукоб НАТО-а и Русије, док је Украјина само бојно поље, али и плаћа највећи цех.

„Ко зна историју САД, зна и да је то њихов принцип и да они једини имају корист од свега”, казао је Боцан-Харченко, али и упозорио на најцрњи сценарио о којем се све више пише по медијима.

„Постоје приче да Украјина тражи дозволу за употребу ракета дугог домета које ће погодити дубину Руске Федерације. Одговорили бисмо целој групи која би била укључена у тај потенцијални напад. Надам се да нећемо доћи у позицију да користимо нуклеарну тријаду, али из најпоузданијих извора кажем: одговора би било. Ситуација је на ивици катастрофе, а Запад нема разумевања за последице”, истакао је руски амбасадор.

Како је објаснио, Москва није заговорник војног решења, а већ два месеца након почетка СВО примирје је могло да буде постигнуто.

„У априлу 2022. нашли смо договор с прихватљивим компромисима. Ипак, Кијеву је било забрањено да потпише. Конкретно, Борис Џонсон је рекао: баците то у канту за смеће. Добићете оружје, циљ је пораз Русије”, објаснио је Боцан-Харченко.

Како је закључио, сведоци смо јачања многих центара моћи и утицаја, што Америка покушава да спречи кроз притиске. Ипак, „окретање Земљине кугле ка мултиполарности је неизбежно”, закључио је Боцан-Харченко.