Bocan-Harčenko: Moskva ostaje dosledna kad je u pitanju Kosmet

Rastuće tenzije između Rusije i Zapada postavile su našu zemlju u nezavidan položaj, prisiljavajući je da balansira između strateškog cilja – ulaska u Evropsku uniju – i tradicionalnog prijateljstva s Moskvom. Ali, s obzirom na to da Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, to nam daje dobar osnov za dalju saradnju, smatra ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko.

„Postoji interes Rusije da razgovara sa Srbijom iz poznatih razloga, veoma smo bliski narodi. Vi ćete u svakom slučaju ostati naš partner. Vladimir Putin je uzeo u obzir stanje naših odnosa i ima viziju budućnosti. Čak je i predsednik Vučić rekao da kada se uspostavi mir svi će hrliti ka Rusiji”, istakao je juče Bocan-Harčenko na predavanju „Rusko-srpski bilateralni odnosi u aktuelnim geopolitičkim okolnostima” u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

Pominjući Vučićev nedavni govor u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Bocan-Harčenko je naveo da je Srbija jedina zadržala svoje stavove, za razliku od drugih koji su bili pod uticajem Zapada. Ipak, kako je dodao, iako u otežanim okolnostima ne možemo da radimo kao ranije, Moskva ostaje dosledna po pitanju Kosmeta.

„Mi smo uz Beograd što se tiče Kosmeta i koristićemo našu poziciju u Savetu bezbednosti UN, koji je i dalje osnovni teren za rasprave oko KiM. Štitićemo teritorijalni integritet Srbije svom snagom u skladu s Rezolucijom 1244, koju Zapad krši otkako je doneta”, naglasio je Bocan-Harčenko.

Prema njegovim rečima, Donbas je zatražio samoopredeljenje, po povelji UN, ali to ne odgovara Sjedinjenim Državama i EU u slučaju Ukrajine, a odgovara kad je reč o južnoj srpskoj pokrajini.

„Međutim, tu postoji bitna razlika. Mi nismo priznali Kosovo, jer tamošnji Albanci nisu bili ugroženi i njihov opstanak nije doveden u pitanje. Imali su sva prava, svoj jezik, dok je u Donbasu to bilo zabranjeno”, objasnio je ambasador i dodao da ne može da ne pomene i Republiku Srpsku. „Štitićemo Dejtonski sporazum i status RS, jer BiH samo tako može da opstane”, rekao je Bocan-Harčenko i postavio retoričko pitanje da li postoji ijedan problem koji je Zapad na Balkanu srećno rešio.

Bocan-Harčenko je govorio i o događajima koji su se odigrali u Ukrajini od 2014. do 2022. godine, koji su, kako je rekao, Moskvu primorali na specijalnu vojnu operaciju.

„Mnogo smo napora uložili da dobijemo nešto od Minskih sporazuma. Čak su i Angela Merkel i Fransoa Oland priznali da je to bilo samo da bi se kupilo vreme potrebno da se osnaži Ukrajina. Nije Srbija mesto u kojem bi trebalo da objašnjavam šta se spremalo u Donjecku i Lugansku, nešto poput se ’Oluje’”, istakao je diplomata. Prema njegovom viđenju situacije, rat na istoku Evrope je sukob NATO-a i Rusije, dok je Ukrajina samo bojno polje, ali i plaća najveći ceh.

„Ko zna istoriju SAD, zna i da je to njihov princip i da oni jedini imaju korist od svega”, kazao je Bocan-Harčenko, ali i upozorio na najcrnji scenario o kojem se sve više piše po medijima.

„Postoje priče da Ukrajina traži dozvolu za upotrebu raketa dugog dometa koje će pogoditi dubinu Ruske Federacije. Odgovorili bismo celoj grupi koja bi bila uključena u taj potencijalni napad. Nadam se da nećemo doći u poziciju da koristimo nuklearnu trijadu, ali iz najpouzdanijih izvora kažem: odgovora bi bilo. Situacija je na ivici katastrofe, a Zapad nema razumevanja za posledice”, istakao je ruski ambasador.

Kako je objasnio, Moskva nije zagovornik vojnog rešenja, a već dva meseca nakon početka SVO primirje je moglo da bude postignuto.

„U aprilu 2022. našli smo dogovor s prihvatljivim kompromisima. Ipak, Kijevu je bilo zabranjeno da potpiše. Konkretno, Boris Džonson je rekao: bacite to u kantu za smeće. Dobićete oružje, cilj je poraz Rusije”, objasnio je Bocan-Harčenko.

Kako je zaključio, svedoci smo jačanja mnogih centara moći i uticaja, što Amerika pokušava da spreči kroz pritiske. Ipak, „okretanje Zemljine kugle ka multipolarnosti je neizbežno”, zaključio je Bocan-Harčenko.