Кратак фитиљ ракета дугог домета

Володимир Зеленски зна како да драматуршки подигне тензију. Његов говор пред Генералном скупштином УН у среду и каснији сусрети у Вашингтону имали су циљ да рат у Украјини врате у фокус изгубљен конфликтом на Блиском истоку и да упути једну поруку: обезбедите нам више војне помоћи како би се остварио план победе.

Да ли су ракете дугог домета којима би могли да се гађају циљеви у дубини руске територије део тог плана, с којим је прво упознат председник САД? Да ли су лидери три западне нуклеарне силе спремни да потцене упозорење руског председника да би Москва снажно узвратила уколико Украјинци добију такве ракете које Зеленски недељама тражи уверен да би промениле ток рата?

„То ће значити да су земље НАТО-а – Сједињене Државе и европске земље – у рату с Русијом. Ако је то случај, онда ћемо, имајући у виду промену суштине конфликта, донети одговарајуће одлуке као одговор на претње које би нам биле наметнуте”, изјавио је Владимир Путин најављујући да ће се регуларне снаге повећати за 180.000 људи како би армија од 1,5 милиона постала друга по снази после Кине.

Запад би желео да делује да испуњава жеље Кијева, али НАТО савезници нису једногласни. Европски парламент изгласао је необавезујућу резолуцију позивајући чланице да дозволе Кијеву да користи западно оружје за нападе на Русију и да укине ограничења како би Украјинци могли агресивније да се бране.

Вашингтон и Лондон избегли су да повољно одговоре на захтев Зеленског. Не делује да су спремни да олако потцене Путинову поруку, која подсећа на ону коју је упутио током безбедносне конференције у Минхену фебруара 2007, кад је упозоравао на „провокативно” ширења НАТО-а на исток. Наредне године послао је снаге на Грузију, која је на крају остала без два дела своје територије, Абхазије и Јужне Осетије. Потом је 2014. заузео и анектирао Крим. Кад се Запад приближио Украјини, није се устезао да почетком 2022. нареди инвазију.

Искуство учи да се Путин не поиграва празним речима, док делује да је Зеленски у озбиљном раскораку са ситуацијом на терену. Руске трупе контролишу 18 процената украјинске територије, надиру по Донбасу, региону који је Путин означио као стратешки циљ, а стижу појачања која се спремају да Украјинце протерају из области Курска, прве територије коју су Руси изгубили током две и по године рата. План победе из Кијева више личи на гамбит Зеленског да би појачао или очувао подршку Запада.

Украјинци су својевремено полазили од једноставног плана: зауставити руску офанзиву на Кијев, сломити руске снаге око Харкова и преузети Херсон. Коначно, уз помоћ нових испорука западног наоружања у контраофанзиви с пролећа 2023. протерати Русе с украјинске територије. Последњи циљ се није остварио, у знатној мери захваљујући одуговлачењу испорука тенкова и авиона. Тада је, размишљало се на Западу, изгубљен пројекат о победи. Приоритет је постао сачувати што више територије.

Онда се Зеленски почетком августа одлучио на смео и изненађујуће успешан упад на руску територију у Курској области. Било је важно да Руси осете како изгледа рат и да се покаже да је Путин лажно тврдио да „специјална војна операција” неће пореметити живот у Русији. Кијев је калкулисао да задржи делове области која је требало да буде адут за неке преговоре по принципу „земља за мир”: Руси да се повуку из Донбаса, а Украјинци из Курска.

То што руске снаге ни после скоро два месеца нису успеле да потисну Украјинце говори о слабостима армије, али Путин ће учинити све да поврати део Руске Федерације који је први пут ван његове контроле. Зеленски можда и не рачуна да ће дуго држати Курску област и зато је осмислио нову тактику ратовања: озбиљне ударе по дубини Русије који би били ефикаснији од неколико досадашњих напада дроновима на Москву или на војне циљеве на разним тачкама руске територије. Зато тражи ракете дугог домета које могу да му испоруче само Америка, Британија и Француска.

„Ни САД ни Уједињено Краљевство нису нам дали дозволу да употребимо та оружја на територији Русије, на било који циљ, на било којој дистанци”, изјавио је Зеленски припремајући се да у Вашингтону изврши притисак на председника Бајдена. Истовремено понавља да је спреман да Русију позове на други мировни самит, али сва је прилика да ће Путин тај предлог игнорисати, као и први самит у јуну у Женеви. Не делује да је украјински лидер у позицији да диктира услове.

Зеленски је своје западне савезнике довео пред непријатну дилему: Да ли да прате како украјинска војска посустаје упркос испорукама савремених западних тенкова, ловаца Ф-16, ракетних и радарских система и обавештајне подршке? Или да прихвате испоруке ракета дугог домета уз процену да је највећи ризик да Кремљ добије рат, чиме би интереси Американаца и Европљана били дугорочно угрожени?

Нема никакве сумње да би у случају да ракете почну да падају на Москву и Санкт Петербург Русија снажно узвратила. Како? Бивши председник Дмитриј Медведев поручује да Запад тестира руско стрпљење, које има своје границе. Поново помиње нуклеарно или неко ново разорно оружје из војног арсенала. „И то би било то. Гигантска сива мрља уместо ’мајке руских градова’”, рекао је он подразумевајући Кијев.

Део западних војних експерата брани тезу да Украјина има све разлоге да западним оружјем удари по Русији. Процењују да рестрикције у наоружању онемогућавају да Украјина поново оствари успехе забележене упадом у Курску област. Одлазећи генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг поздравио је разговоре о испорукама новог оружја Украјини прецизирајући да ракетни удари дугог домета на Русију не би представљали црвену линију која води ескалацији.

Други, укључујући и неке америчке званичнике, нису уверени да би ракете дугог домета битно утицале на конфликт. У Пентагону сумњају да би систем АТАЦМС променио ток рата јер Руси испаљују своје пројектиле с удаљености веће од 300 километара, што је ван домета америчких ракета. Додају и да немају довољно таквих система.

САД су до сада допустиле Украјинцима да користе америчко оружје само на деловима руске територије уз границу с Украјином и по свему судећи, бар за неко време, желе да то тако остане. Амерички секретар за одбрану Лојд Остин то посредно потврђује констатацијом да се показало да је Украјина способна за ударце унутар руске територије сопственим оружјем, укључујући дронове домаће производње.

Кључно је питање да ли ће шеф Беле куће подигнути рампу за снабдевање Украјине ракетама дугог домета. „Не размишљам много о Путину”, гласио је неуверљив Бајденов коментар. Он је обазрив. Његова дужност је да избегне рат с нуклеарном суперсилом као што је Русија. Нема ту много сентименталности. Подршка Украјини „све док буде потребно” може да траје, али Вашингтону су најважнији његови национални интереси.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа