Kratak fitilj raketa dugog dometa

Volodimir Zelenski zna kako da dramaturški podigne tenziju. Njegov govor pred Generalnom skupštinom UN u sredu i kasniji susreti u Vašingtonu imali su cilj da rat u Ukrajini vrate u fokus izgubljen konfliktom na Bliskom istoku i da uputi jednu poruku: obezbedite nam više vojne pomoći kako bi se ostvario plan pobede.

Da li su rakete dugog dometa kojima bi mogli da se gađaju ciljevi u dubini ruske teritorije deo tog plana, s kojim je prvo upoznat predsednik SAD? Da li su lideri tri zapadne nuklearne sile spremni da potcene upozorenje ruskog predsednika da bi Moskva snažno uzvratila ukoliko Ukrajinci dobiju takve rakete koje Zelenski nedeljama traži uveren da bi promenile tok rata?

„To će značiti da su zemlje NATO-a – Sjedinjene Države i evropske zemlje – u ratu s Rusijom. Ako je to slučaj, onda ćemo, imajući u vidu promenu suštine konflikta, doneti odgovarajuće odluke kao odgovor na pretnje koje bi nam bile nametnute”, izjavio je Vladimir Putin najavljujući da će se regularne snage povećati za 180.000 ljudi kako bi armija od 1,5 miliona postala druga po snazi posle Kine.

Zapad bi želeo da deluje da ispunjava želje Kijeva, ali NATO saveznici nisu jednoglasni. Evropski parlament izglasao je neobavezujuću rezoluciju pozivajući članice da dozvole Kijevu da koristi zapadno oružje za napade na Rusiju i da ukine ograničenja kako bi Ukrajinci mogli agresivnije da se brane.

Vašington i London izbegli su da povoljno odgovore na zahtev Zelenskog. Ne deluje da su spremni da olako potcene Putinovu poruku, koja podseća na onu koju je uputio tokom bezbednosne konferencije u Minhenu februara 2007, kad je upozoravao na „provokativno” širenja NATO-a na istok. Naredne godine poslao je snage na Gruziju, koja je na kraju ostala bez dva dela svoje teritorije, Abhazije i Južne Osetije. Potom je 2014. zauzeo i anektirao Krim. Kad se Zapad približio Ukrajini, nije se ustezao da početkom 2022. naredi invaziju.

Iskustvo uči da se Putin ne poigrava praznim rečima, dok deluje da je Zelenski u ozbiljnom raskoraku sa situacijom na terenu. Ruske trupe kontrolišu 18 procenata ukrajinske teritorije, nadiru po Donbasu, regionu koji je Putin označio kao strateški cilj, a stižu pojačanja koja se spremaju da Ukrajince proteraju iz oblasti Kurska, prve teritorije koju su Rusi izgubili tokom dve i po godine rata. Plan pobede iz Kijeva više liči na gambit Zelenskog da bi pojačao ili očuvao podršku Zapada.

Ukrajinci su svojevremeno polazili od jednostavnog plana: zaustaviti rusku ofanzivu na Kijev, slomiti ruske snage oko Harkova i preuzeti Herson. Konačno, uz pomoć novih isporuka zapadnog naoružanja u kontraofanzivi s proleća 2023. proterati Ruse s ukrajinske teritorije. Poslednji cilj se nije ostvario, u znatnoj meri zahvaljujući odugovlačenju isporuka tenkova i aviona. Tada je, razmišljalo se na Zapadu, izgubljen projekat o pobedi. Prioritet je postao sačuvati što više teritorije.

Onda se Zelenski početkom avgusta odlučio na smeo i iznenađujuće uspešan upad na rusku teritoriju u Kurskoj oblasti. Bilo je važno da Rusi osete kako izgleda rat i da se pokaže da je Putin lažno tvrdio da „specijalna vojna operacija” neće poremetiti život u Rusiji. Kijev je kalkulisao da zadrži delove oblasti koja je trebalo da bude adut za neke pregovore po principu „zemlja za mir”: Rusi da se povuku iz Donbasa, a Ukrajinci iz Kurska.

To što ruske snage ni posle skoro dva meseca nisu uspele da potisnu Ukrajince govori o slabostima armije, ali Putin će učiniti sve da povrati deo Ruske Federacije koji je prvi put van njegove kontrole. Zelenski možda i ne računa da će dugo držati Kursku oblast i zato je osmislio novu taktiku ratovanja: ozbiljne udare po dubini Rusije koji bi bili efikasniji od nekoliko dosadašnjih napada dronovima na Moskvu ili na vojne ciljeve na raznim tačkama ruske teritorije. Zato traži rakete dugog dometa koje mogu da mu isporuče samo Amerika, Britanija i Francuska.

„Ni SAD ni Ujedinjeno Kraljevstvo nisu nam dali dozvolu da upotrebimo ta oružja na teritoriji Rusije, na bilo koji cilj, na bilo kojoj distanci”, izjavio je Zelenski pripremajući se da u Vašingtonu izvrši pritisak na predsednika Bajdena. Istovremeno ponavlja da je spreman da Rusiju pozove na drugi mirovni samit, ali sva je prilika da će Putin taj predlog ignorisati, kao i prvi samit u junu u Ženevi. Ne deluje da je ukrajinski lider u poziciji da diktira uslove.

Zelenski je svoje zapadne saveznike doveo pred neprijatnu dilemu: Da li da prate kako ukrajinska vojska posustaje uprkos isporukama savremenih zapadnih tenkova, lovaca F-16, raketnih i radarskih sistema i obaveštajne podrške? Ili da prihvate isporuke raketa dugog dometa uz procenu da je najveći rizik da Kremlj dobije rat, čime bi interesi Amerikanaca i Evropljana bili dugoročno ugroženi?

Nema nikakve sumnje da bi u slučaju da rakete počnu da padaju na Moskvu i Sankt Peterburg Rusija snažno uzvratila. Kako? Bivši predsednik Dmitrij Medvedev poručuje da Zapad testira rusko strpljenje, koje ima svoje granice. Ponovo pominje nuklearno ili neko novo razorno oružje iz vojnog arsenala. „I to bi bilo to. Gigantska siva mrlja umesto ’majke ruskih gradova’”, rekao je on podrazumevajući Kijev.

Deo zapadnih vojnih eksperata brani tezu da Ukrajina ima sve razloge da zapadnim oružjem udari po Rusiji. Procenjuju da restrikcije u naoružanju onemogućavaju da Ukrajina ponovo ostvari uspehe zabeležene upadom u Kursku oblast. Odlazeći generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozdravio je razgovore o isporukama novog oružja Ukrajini precizirajući da raketni udari dugog dometa na Rusiju ne bi predstavljali crvenu liniju koja vodi eskalaciji.

Drugi, uključujući i neke američke zvaničnike, nisu uvereni da bi rakete dugog dometa bitno uticale na konflikt. U Pentagonu sumnjaju da bi sistem ATACMS promenio tok rata jer Rusi ispaljuju svoje projektile s udaljenosti veće od 300 kilometara, što je van dometa američkih raketa. Dodaju i da nemaju dovoljno takvih sistema.

SAD su do sada dopustile Ukrajincima da koriste američko oružje samo na delovima ruske teritorije uz granicu s Ukrajinom i po svemu sudeći, bar za neko vreme, žele da to tako ostane. Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin to posredno potvrđuje konstatacijom da se pokazalo da je Ukrajina sposobna za udarce unutar ruske teritorije sopstvenim oružjem, uključujući dronove domaće proizvodnje.

Ključno je pitanje da li će šef Bele kuće podignuti rampu za snabdevanje Ukrajine raketama dugog dometa. „Ne razmišljam mnogo o Putinu”, glasio je neuverljiv Bajdenov komentar. On je obazriv. Njegova dužnost je da izbegne rat s nuklearnom supersilom kao što je Rusija. Nema tu mnogo sentimentalnosti. Podrška Ukrajini „sve dok bude potrebno” može da traje, ali Vašingtonu su najvažniji njegovi nacionalni interesi.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista