Глас пријатеља вредан ордена

За оне који кажу да су Срби и Руси браћа, oрден високог ранга који је председник Србије уручио руском дипломати у Уједињеним нацијама – дошао је у праве руке. Они други такође мисле да су српски и руски народи братски, али на то не гледају из добронамерне перспективе, него из позиције блоковске политичке подељености. И они кажу да је одликовање показало ко је коме близак.

Како год да се гледа, Орден српске заставе првог степена је ове недеље усталасао духове у здању на Ист Риверу, нарочито због тога што је руски дипломата био прва особа којој је Александар Вучић доделио овај орден за помоћ коју је Русија пружила Србији, у недавној невероватно јакој кампањи притисака на чланице УН, како би била изгласана резолуција о Сребреници.

Захваљујући помоћи пријатељских држава које нису гласале по диктату моћних, Резолуција о геноциду у Сребреници није усвојена консензусом већ је поделила је чланице. На њој је рађено у тајности, што значи да су лобирање и притисци били енормни и на крају више држава је није подржало него што јесте. Прво гласање је било одложено јер је неуспех био очигледан. За резолуцију су гласали представници 84 земље, против је било 19, уздржано 68, а чак 107 држава није гласало.

Баш како је рекао руски дипломата, предлагачима и њиховим спонзорима се догодила Пирова победа. Иако резолуција јесте усвојена, она је показала линију поделе у свету, при којој је две трећине становника планете било на нашој страни. И показала је да утицај и способност убеђивања претњама донедавних моћних светских полицајаца очигледно слаби.

Амбасадор Небензја, уз представнике других држава које је Вучић такође одликовао, запамћен је на том заседању по оштрим речима које је изговорио. Он је рекао да су Немачка и још неке чланице УН злоупотребиле Генералну скупштину светске организације тако што су предложиле нацрт резолуције чији је циљ био да демонизује једну земљу и подрије мир и Дејтонски споразум, а сав терет злочина стави на леђа српског народа. Док се други народи и не помињу.

Небензја је критиковао Немачку, као предлагача резолуције, подсећајући да су Уједињене нације настале управо због немачких злочина, како се такви злочини не би поновили у будућности. „Пандорина кутија је отворена. Главни спонзор је Немачка, која је на почетку 20. века почела два светска рата, убила милионе људи у концентрационим логорима и починила злочине у Африци. Та земља покушава сада да другима држи придике о помирењу. Немачка нема морално право ни да помиње геноцид”, рекао је Небензја.

Подела која се догодила приликом гласања о овој резолуцији није значајна само за Србију, него је забележена као један од почетака подизања гласова држава које су до сада трпеле последице демонстрације силе дела међународне заједнице у политичком, економском и војном погледу.