Glas prijatelja vredan ordena

Za one koji kažu da su Srbi i Rusi braća, orden visokog ranga koji je predsednik Srbije uručio ruskom diplomati u Ujedinjenim nacijama – došao je u prave ruke. Oni drugi takođe misle da su srpski i ruski narodi bratski, ali na to ne gledaju iz dobronamerne perspektive, nego iz pozicije blokovske političke podeljenosti. I oni kažu da je odlikovanje pokazalo ko je kome blizak.

Kako god da se gleda, Orden srpske zastave prvog stepena je ove nedelje ustalasao duhove u zdanju na Ist Riveru, naročito zbog toga što je ruski diplomata bio prva osoba kojoj je Aleksandar Vučić dodelio ovaj orden za pomoć koju je Rusija pružila Srbiji, u nedavnoj neverovatno jakoj kampanji pritisaka na članice UN, kako bi bila izglasana rezolucija o Srebrenici.

Zahvaljujući pomoći prijateljskih država koje nisu glasale po diktatu moćnih, Rezolucija o genocidu u Srebrenici nije usvojena konsenzusom već je podelila je članice. Na njoj je rađeno u tajnosti, što znači da su lobiranje i pritisci bili enormni i na kraju više država je nije podržalo nego što jeste. Prvo glasanje je bilo odloženo jer je neuspeh bio očigledan. Za rezoluciju su glasali predstavnici 84 zemlje, protiv je bilo 19, uzdržano 68, a čak 107 država nije glasalo.

Baš kako je rekao ruski diplomata, predlagačima i njihovim sponzorima se dogodila Pirova pobeda. Iako rezolucija jeste usvojena, ona je pokazala liniju podele u svetu, pri kojoj je dve trećine stanovnika planete bilo na našoj strani. I pokazala je da uticaj i sposobnost ubeđivanja pretnjama donedavnih moćnih svetskih policajaca očigledno slabi.

Ambasador Nebenzja, uz predstavnike drugih država koje je Vučić takođe odlikovao, zapamćen je na tom zasedanju po oštrim rečima koje je izgovorio. On je rekao da su Nemačka i još neke članice UN zloupotrebile Generalnu skupštinu svetske organizacije tako što su predložile nacrt rezolucije čiji je cilj bio da demonizuje jednu zemlju i podrije mir i Dejtonski sporazum, a sav teret zločina stavi na leđa srpskog naroda. Dok se drugi narodi i ne pominju.

Nebenzja je kritikovao Nemačku, kao predlagača rezolucije, podsećajući da su Ujedinjene nacije nastale upravo zbog nemačkih zločina, kako se takvi zločini ne bi ponovili u budućnosti. „Pandorina kutija je otvorena. Glavni sponzor je Nemačka, koja je na početku 20. veka počela dva svetska rata, ubila milione ljudi u koncentracionim logorima i počinila zločine u Africi. Ta zemlja pokušava sada da drugima drži pridike o pomirenju. Nemačka nema moralno pravo ni da pominje genocid”, rekao je Nebenzja.

Podela koja se dogodila prilikom glasanja o ovoj rezoluciji nije značajna samo za Srbiju, nego je zabeležena kao jedan od početaka podizanja glasova država koje su do sada trpele posledice demonstracije sile dela međunarodne zajednice u političkom, ekonomskom i vojnom pogledu.