Кинези крећу на Месец

Кина је успешно лансирала свој први вештачки сателит према Месечевој орбити, што је почетни корак у остварењу плана за искрцавање првог Кинеза на Месец до 2020. године. Док се Американци и Руси надмећу ко ће пре стићи на Марс, Кинези дају предност освајању Месеца, уверени да тамо лежи неисцрпна енергија за човекове потребе на Земљи. Сличну оријентацију имају још две велике азијске земље: Јапан је недавно послао свој сателит у Месечеву орбиту, а Индија ће то учинити у априлу идуће године.

Кинески пут до Месеца одвијаће се у три фазе. У првој фази, управо лансирани сателит "Чанге" – назван тако по богињи из кинеске митологије за коју се верује да живи на Месецу – кружиће по лунарној орбити годину дана да би обезбедио прецизне снимке планете у три димензије и податке о дебљини њене коре. У другој фази, од 2012. године, нови сателит би однео на Месец моторизовани робот, самоход, који би сакупљао узорке са тла. У трећој фази, после 2017, испитивали би се узорци са Месечевог тла и истовремено убрзале припреме за слање брода са људском посадом на Месец до 2020.

У току остварења ове мисије, верују стручњаци, кинески васионски програм могао би са научно-технолошког становишта да се приближи програмима Америке и Русије. Кад се то тврди, имају се у виду услови за то, што потврђује неколико важних чињеница.

Најпре, откад је лансирала свој први вештачки сателит у Земљину орбиту 1970, Кина је систематично развијала сопствену космичку технологију и ракетну технику. На пут око Земље послала је преко педесет вештачких сателита. Њене ракете "дуги марш" су у комерцијалној употреби у свету за лансирање сателита за телекомуникације и метеоролошка истраживања. У припреми је нова генерација пројектила веће носивости – до 25 тона.

Друго, иако све већи број земаља развија, из различитих разлога, своје космичке програме, Кина је једина која је, после Русије и Америке, способна да у свемир шаље бродове са људском посадом, што је већ учинила у два наврата, 2003. и 2005. године.

Треће, док на развоју космичке технологије у Америци ради 75.000, а у Русији 150.000 људи, кинески васионски програм реализује армија од 200.000 стручњака. Само на лансирању сателита "Чанге", који ће кружити око Месеца, радило је око десет хиљада људи. Истина, са годишњим буџетом од 2,5 милијарде долара кинески програм није ни близу снази НАСА (16 милијарди). Али Кинези за васионска истраживања већ издвајају два и по пута већа средства од Руса.

Четврто, иако се превасходно оријентише према Месецу, Кина настоји да прати целокупни развој космичке технологије. Њени научници тврде да ће "примена космичке технологије у 21. веку бити за човека значајна као што су то били електрицитет и нафта у 19. веку". Зато Кинези са Русима припремају слање заједничког сателита на Марс 2009. године (руски брод, кинеска опрема), доприносе европском васионском пројекту "Галилеј" и имају споразуме са око 40 земаља о сарадњи у космичкој индустрији.

(Са Америком, међутим, Кина не сарађује у истраживању космоса, јер Пентагон сматра да кинески васионски програм представља "потенцијалну претњу америчком сателитском систему", а Конгрес  је против трансфера америчке технологије која може да има примену и у војној индустрији.)

Два су главна разлога због којих Кинези сада врло држе до свог пројекта о истраживању Месеца.

Први је, наравно, политички, јер сви летови у космос имају – како се званично истиче – "огроман значај за подизање угледа Кине у свету и за подстицање њених економских, научних и одбрамбених потенцијала, као и за учвршћење националног јединства". Свет се тако подсећа да су научни, технички и одбрамбени домети Кине на нивоу њене економске моћи.

Други разлог је номинално геолошки, а заправо је егзистенцијалан. Кинези журе ка Месецу да би боље живели на Земљи. За разлику од Американаца, који су истраживали Месец, али га не третирају као извор енергије, и Руса, који процењују да коришћење Месечевог енергетског потенцијала још не може да буде исплативо, Кинези су уверени да – не смеју да касне.

Месец је, тврде кинески научници, јединствено и неисцрпно извориште Сунчеве енергије. Радијациона моћ акумулиране Сунчеве светлости, која стиже на Месец, могла би да генерише довољно електричне енергије за безбрижан живот људи на Земљи пуних десет хиљада година. Уз то, Месец крије, уз резерве уранијума, фосфора и калијума, и читав рудник, велик по површини као Кина, хелијума-3, фузионог горива, такође драгоценог за производњу електричне енергије. Три тоне хелијума-3 биле би довољне да подмире садашње годишње потребе Кине за енергијом.

Све је то, можда, далека будућност. Али Кинези сматрају да морају да буду на лицу места пре него што свеци почну благо да деле. Имају за то и додатни разлог: лунарне посматрачке станице играће убудуће важнију улогу од вештачких сателита у Земљиној орбити, особито кад Американци, као што су најавили, са Месеца упуте своје астронауте на Марс.

Пошто су дуго под сталном присмотром и из свемира, Кинези верују да имају право да на сличан начин посматрају друге.