Закон о бесплатној правној помоћи ускладити са кривичним процедурама

Нацртом Закона о изменама и допунама Законика о кривичном поступку предложено је да жртве кривичних дела у одређеним случајевима имају право на бесплатну правну помоћ, а тиме и могућност да ефикасно учествују у поступку. С друге стране, јачају се и права окривљеног, који ће, на лични захтев, имати право на браниоца на терет државног буџета.

То ће повећати број такозваних одбрана „по службеној дужности”, али ће такође подразумевати и измене Закона о бесплатној правној помоћи, чуло се на саветовању кривичара које је одржано на Златибору у организацији Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу.

Наиме, члан 50. Нацрта измена и допуна ЗКП-а предвиђа да ће оштећени имати право на бесплатан и поверљив приступ службама за помоћ и подршку, да буде обавештен о врсти и начину остваривања медицинске, психолошке и друге стручне помоћи, подршке, као и на бесплатну правну помоћ у складу са законом.

Професор др Вељко Турањанин, са Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, указује да ће измењени ЗКП да упућује на Закон о бесплатној правној помоћи, па је потребно да се и тај закон усклади са изменама у кривичној процедури.

– Истовремено, као што поједине невладине организације, попут организације „Феномена”, већ дуже време указују, биће потребно изменити и овај законски текст, између осталог и због потребе усклађивања са препорукама Експертске групе за борбу против насиља над женама и насиља у породици (ГРЕВИО), која указује и на потребу проширења права на бесплатну правну помоћ жртвама родно заснованог насиља, а не само жртвама насиља у породици – каже проф. др Вељко Турањанин.

Када је реч о јачању права окривљених, предвиђена законска решења кажу да ће окривљеном, који према свом имовинском стању не може да плати награду и трошкове браниоца, без угрожавања властитог издржавања и издржавања лица које је по закону дужан да издржава, на његов образложени захтев бити постављен бранилац, иако не постоје разлози за обавезну одбрану, ако се кривични поступак води за кривично дело за које се може изрећи казна затвора преко три године, а сложеност, тежина или посебне околности предмета то оправдавају или ако то налажу разлози правичности.

– У том случају трошкови одбране падаће на терет буџетских средстава суда. Окривљени ће уз захтев прилагати доказе о свом имовинском стању и о имовинском стању лица које је по закону дужан да издржава, односно која су по закону дужна да њега издржавају. О овом захтеву одлучиваће судија за претходни поступак, председник већа или судија појединац. Пре доношења одлуке, законодавац је суду оставио могућност да може претходно проверити или прибавити додатне податке о имовинском стању окривљеног. Ако уз захтев нису приложени докази, захтев ће се решењем одбацити – објаснио је проф. др Вељко Турањанин.

Када је реч о жртвама, тј. оштећенима, Експертска група за борбу против насиља над женама и насиља у породици (ГРЕВИО) довела је у питање разлику између жртава насиља у породици, које увек испуњавају услове за бесплатну правну помоћ, и жртава других видова насиља обухваћених Истанбулском конвенцијом, које морају да прођу кроз дуготрајан процес подношења захтева како би доказале да испуњавају услове на основу своје финансијске ситуације. Експертска група тиме подсећа на обавезу да се обезбеди примена одредаба Истанбулске конвенције без дискриминације по било ком основу, указује Турањанин.

– Оно што упада у очи кроз спроведена истраживања јесте да тренутним системом пружања бесплатне правне помоћи готово нико није задовољан. Посебан проблем јесте финансирање бесплатне правне помоћи, услед чега поједина истраживања показују мањак ентузијазма. Самим тим, законодавац би требало да приступи реформи и на овом пољу – истиче проф. др Вељко Турањанин.

Закон о бесплатној правној помоћи ступио је на снагу 1. октобра 2019. године. Овај закон се примењује на кориснике који ово право нису остварили другим законским прописима, а као основни циљ наводи се омогућавање делотворног и једнаког приступа правди. Бесплатну правну помоћ пружају адвокатура и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе.