Казани за ракију по мери ЕУ

Према новом Нацрту закона о ракији и другим алкохолним пићима, приватни произвођачи који не буду уписани у Регистар произвођача ракије и других алкохолних пића моћи ће да пеку ракију само за сопствене потребе и неће моћи да је продају и шаљу на тржиште. Свако ко буде желео да се бави производњом и прометом ракије и других алкохолних пића имаће обавезу да се упише у тај регистар.

Дакле, будући закон о ракији и другим алкохолним пићима стиже пред посланике Скупштине Србије, јер и овај документ спада у оне без којих нећемо моћи на европски пут. Чим је 21. октобра влада проследила предлог закона у парламент, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Драгин истакао је да је такав законски предлог урађен по узору на решења у Европској унији. Увођењем регистра биће спречена нелегална производња и промет, као и и производња фалсификата. Такође, биће омогућено праћење свих путева алкохола и контрола целокупног процеса производње, почев од основне сировине до коначног производа упакованог у боцу, чиме ће бити гарантовани порекло и квалитет ракије.

Имајући у виду и лоше искуство са нишком „зозовачом” која је својевремено дошла главе онима који су је пили, јасно је да би некако требало контролисати оно што се испече у око 250.000 казана колико их у Србији, по неким проценама, тренутно има. Новим законом ће бити забрањено да се на пијацама и у угоститељским објектима излажу и продају ракија и друга пића у ринфузи, дакле љубитељи шљивовице ће убудуће моћи у радњама да купују пиће само у оригиналном паковању. Исто тако, биће забрањено да се у производњи ракије користи етанол синтетичког порекла.

Бранислав Гулан, сарадник у Привредној комори Србији, подсећа да се највећи део рода шљиве, а он је ове године достигао 600.000-700.000 тона, потроши за печење ракије. Шта би се, уосталом, са шљивама радило када свега неколико хиљада тона може да буде осушено и продато у иностранству?

– Искуство „Југоимпорта”, фирме која је пре неколико година у САД извозила између сто и двеста хиљада литара ракије, говори да се без тих строгих контрола и задовољавања врло строгих критеријума не може радити. То је оно што овај будући закон само сажима на једном месту и замењује стари закон о вину и ракији, јер ће ова два пића имати своје посебне прописе – истиче Гулан.

Произвођач ракије чије се име не буде нашло у Регистру привредних субјеката и у Регистру произвођача ракије и других алкохолних пића, моћи ће да пече ракију само за себе и своје пријатеље, родбину. Покуша ли да је прода без налепнице на пијаци, у радњи, испод тезге, може да очекује казну од пет до тридесет хиљада динара.

Иначе, у поменутом регистру произвођача биће записани сви важни подаци о одговорном лицу, подаци о просторијама у којима се ради, као и опреми за производњу. Побројано је како ће се чувати флаше спремне за продају, истакнуто да на њима мора бити евиденциона маркица са холограмом. Обавезно је запошљавање инжењера пољопривреде или стручно руковођење производњом. И још нешто: закон налаже вођење такозване подрумске евиденције (почев од употребљених сировина, јачине ракије, до старости ракије) у писаној или електронској форми и то – три године.