Пет предмета за Дан Музеја науке и технике

Поводом Дана Музеја науке технике, који ове године слави 35 година постојања, од 5. октобра до 2. новембра ексклузивно ће јавности први пут бити представљено пет предмета из колекције музеја: праксиноскоп (19. век), модел парне машине (20. век), француски „фењер” часовник (18. век), „Нокија” робот (20. век) и музичка кутија еуфонион (19. век).

Ови артефакти којима је музејска збирка обогаћена у последњих пет година биће изложени у склопу сталне поставке „Александар Деспић”.

Модел парне машине је мала верзија парне машине, која представља мотор који трансформише топлотну енергију водене паре у механички рад, најчешће у ротационо кретање, и првенствено је направљена у образовне сврхе или као хоби. Оптички уређај праксиноскоп изумео је француски проналазач Емил Рејно (1844–1914), а представљен је 1877. и био је један од претходника модерног филма, популаран забавни апарат, крајем 19. века коришћен у забавним парковима и кућним сетовима за децу. „Фењер” часовник препознатљив је по специфичности ових сатова – има само једну казаљку која показује сате и време приказује са грешком од око 15 минута дневно. Дизајн казаљке, стилизованог љиљана, вероватно води порекло још из 15. века, под стилским утицајем ренесансе. Фински произвођач „Нокија” започео је авантуру са роботиком 1966, a у осамдесетим годинама прошлог века стечена је лиценца од Unimation-a и започела је производња ПУМА робота. „Нокија” је током осамдесетих година 20. века произвела око 1.500 оваквих робота намењених источном тржишту. Еуфонион је музичка кутија произведена у Лајпцигу око 1890. године у фабрици „Leipziger Musikwerke Euphonika”. Ради на принципу опруге, која се навија уз помоћ ручице која се налази на бочној страни, а у погон се ставља убацивањем новчића. Музичка кутија је била у власништву Михајла Митровића, нашег познатог архитекте и универзитетског професора.

Подсетника ради, Музеј науке и технике у Београду формално је основан 6. октобра 1989. године, залагањем академика Александра Деспића и професора Милорада Ристића, а први пут се јавности представио у Галерији САНУ, октобра 1990. године, изложбом „Човек и камен”, припремљеном у сарадњи с Природњачким музејом. Сопствену зграду музеј добија 2005. године – више него симболично, некадашњу општинску термоцентралу на Дорћолу.

Истраживачка делатност овог музеја обухвата историју науке, технике и технологије на територије Србије. Осим изложби које обрађују специфичне научне, техничке и технолошке феномене, међу резултатима рада су заштита и презентација научне и техничке баштине ванмузејског фонда.

Данас је музеј републичка установа културе матична за научна и техничка културна добра, а својом делатношћу гради свест заједнице о значају и очувању техничке и научне баштине, изванредног сведочанства о свеукупном развитку друштва. Један је од најпопуларнијих музеја у Србији, нуди велики број изложби и програма чија едукативна вредност и научнопопуларни приступ научним и технолошким темама привлаче посетиоце свих узраста из земље и иностранства.