Подстицаји инвеститорима до краја 2010.

„Фијат “не би ни дошао у Србију да им нисмо понудили веће подстицаје од Румуна.”

Овим признањем потпредседник владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић релативизовао је јуче економску теорију, која у привлачењу инвеститора предност даје пословној клими над субвенционисањем. По Динкићу, свакако да су добро пословно окружење, стабилан банкарски системи држава без ризика важни, али пракса потврђује да су све земље са значајним индустријским развојем субвенционисале стране директне инвестиције.

– А кад дају други у конкурентској трци,морамо и ми. Увођење разних подстицаја пре две године показало се ефикасним и стога ће их влада Србије упражњаватисве до 2010.године – најавио је Динкићна округлом столу, у организацији Центра за либерално-демократске студије и Випмобајл, на коме је представљена студија „Гринфилд стране директнеинвестиције у Србији”, чији су аутори Борис Беговић, Даница Поповић, Бошко Мијатовић и Марко Пауновић.

Међутим, колико ће Србија убудуће усисати инвестиција умногоме зависи од брзине којом се буду отклањале административне баријере – поједноставиле процедуре и повећала ефикасност администрације.

За разлику од претходног периода,када је политички ризик био највећа сметња већем приливу страних инвестиција, сада је бирократија највећи проблем. Имамо, рецимо, најстимулативнији порески систем, али ту предност недовољно користимо због превеликог пореског администрирања, свестан је и потпредседник владе па најављује увођење јединственог шалтера и до средине 2010. завршетак процеса гиљотинирања непотребних прописа.

Брже отклањање препрека за инвестирање утолико је важније, јер по Динкићу Србија има шансу да искористи реално интересовање инвеститора и амортизује последице светске финансијске кризе. Сем италијанских „Фијата” и „Ивека”, очекује се и долазакшведске „Икее“, немачких и аустријских произвођачаиз текстилне и аутомобилске индустрије, као и америчке Сити банке. У условима кризе, многе компаније би да кроз браунфилд инвестиције уђуу постојеће фирме или закупе пословни простор, па ће им држава,како каже ,до Нове године понудити неискоришћене капацитете под повољним условима.

Констатујући да без страних директних инвестиција, у условима ниске домаће штедње, ограничених могућности задуживања, недостатка управљачких знања, савремене технологије иизвозних канала, неће бити ни економског развоја Србије, проф. др Борис Беговић, председник Центра за либерално-демократске студије, указао је пре свега на потребу унапређења система издавања грађевинских дозвола, пореског поступка и администрације, принудно гизвршења уговора и повећања флексибилности тржишта радне снаге.

Проблеме у свом сектору признаје и Оливер Дулић, министар за животну средину и просторно планирање: дуго чекање на грађевинске дозволе и компликоване имовинске односе, односно нерешено питање својине над грађевинским земљиштем. Последица је – тек 149. место на листи Светске банке. Чињеница је да се у неким општинама дозволе издају за два месеца, а у другим за две године, тако да, каже, није проблем само у законима, већ и у администрацији и њеној склоности ка корупцији.

Нови закон о планирању и изградњи требало би да у комбинацији са другим прописима (о јавној својини, животној средини, државном премеру и катастру непокретности, промету некретнина) отклони проблеме и поједностави процедуру за инвеститоре.

– Приватизацијом грађевинског земљишта, купци ће постати власници и моћи ће да њиме слободно тргују. Процедура за издавање дозвола биће краћа и зависиће од врсте објекта – рекао је Дулић, најављујући и промене у урбанистичком планирању.

Маркирајући ИТ сектор као делатност која се у Србији најбрже развија, министарка за телекомуникације Јасна Матић подсетила је да ће крајем новембра бити сертификован први издавач електронских потписа и изразила задовољство што странци улажу код нас, али и у наше велике компаније – „Телеком“ и „Комтрејд“ у иностранству.

-----------------------------------------------------------

Све више улагања у производњу

Србија је од 2000. године привукла укупно 17 милијарди долара страних инвестиција, али, посматрано по становнику, мање од Румуна, Бугара, Чеха и Мађара, а више него БиХ, Македонија и Црна Гора.

Највише страних улагања усисао је реформисани банкарски сектор – пет милијарди долара, потом производња – 2,5, телекомуникације – 2,4, док је 1,7, односно 1,6 милијарди долара ушло у сектор трговине, односно некретнина.

По Динкићу, охрабрујуће је што је у последње две године 60 одсто гринфилд пројекта реализовано у производном сектору – ауто-деловима, електронској и индустрији хране и пића.