Подгорици прети „будвански синдром”

Од нашег дописника
Подгорица – Формирање власти у Подгорици зависиће од способности кључних актера да постигну компромис и формирају стабилне коалиције. За сада је једини функционер који је најавио формирање коалиције Дејан Ђуровић из Нове српске демократије, чија је листа, предвођена Јеленом Боровинић Бојовић, освојила 13 одборничких места.

Подгорички парламент има 59 одборника, а за формирање већине неопходно је 30 места. Власт у главном граду биће могуће формирати само кроз постизборне коалиције, а уобичајена постизборна динамика зависи од тога која ће страна успети да окупи довољно гласова за формирање већине.

Изборна комисија главног града утврдила је резултате локалних избора у Подгорици, према којима је на бирачким местима гласало 81.142 бирача, док је путем писма, односно ван бирачких места, гласало 1.140 бирача. Укупно је гласало 82.282 бирача, од чега је било 1.106 неважећих гласачких листића.

Највише гласова освојила је листа „ДПС и речју и делом – др Нермин Абдић” – 19 мандата. Листа „Европа сад – Демократе – Још јаче – проф. др Саша Мујовић” освојила је 14 мандата, „За будућност Подгорице – Град свих нас” предвођена Јеленом Боровинић Бојовић, освојила је 13 мандата, листа „Јаков Милатовић – За бољу Подгорицу” добила је шест мандата, „Европски савез – Борис Мугоша” три, „Преокрет – Овако више не може – Срђан Перић” два, а „Странка Европског прогреса – Душко Марковић” освојила је два мандата.

Испод цензуса остале су листе: „Др Вук Кадић – Покрет напријед – За Подгорицу и породицу”, „Подгоричка листа – Андреј Миловић”, „Црногорска европска партија – Новак Аџић”, „Покрет подстанара Подгорица”, „У акцију, буди свој, бирај ЦГА” и „Подгорица свих нас, Бошњачка странка”.

Владајуће партије на државном нивоу (Европа сад, Демократе, Нова српска демократија, Социјалистичка народна партија) и опозициона Демократска партија социјалиста могу доћи до 30 мандата уз подршку листе Јакова Милатовића, коју чине Грађански покрет УРА, Покрет за Подгорицу (ПзПГ), близак председнику државе, и Покрет за промене (ПзП).

Ђуровић је јавно саопштио да је неопходно разговарати, договарати се и наћи решење, с обзиром на то да власт у Подгорици треба да формира коалиција са републичког нивоа, коју чине посланици бившег Демократског фронта (Нова српска демократија и Демократска народна партија), Покрет „Европа сад”, Демократска Црна Гора, Социјалистичка народна партија, Бошњачка странка и Албанска коалиција.

Уколико све политичке партије, односно коалиције, не схвате да ће бити потребан компромис између различитих идеолошких блокова како би се формирала нова власт, могући су нови избори, попут „будванског синдрома” понављања избора.

Према резултатима, проевропске партије могу покушати да формирају коалицију на основу заједничких вредности и међународних интеграција, али то подразумева да стуб те коалиције буде ДПС. За сада, коалиција Андрије Мандића и Милојка Спајића могла би формирати власт уколико се „политички брат” Демократа Алексе Бечића удаљи од носиоца листе Јакова Милатовића, који је остварио слабији резултат у односу на број гласова које је добио на председничким изборима.

Иако се веровало да је неповратно ослабљен, ДПС се показао као кључни актер јер је добио солидан број гласова, што потврђује његову политичку „жилавост” и способност да се опорави од претходних пораза. Ови избори би могли бити пресудни за њихову будућу политичку судбину.

У Котору највише гласова коалицији „Демократе‒ПЕС” и ДПС

Према подацима Општинске изборне комисије Котор, највише одборничких места у локалном парламенту имаће листе ДПС-а и коалиције „Демократе‒ПЕС”, по 10 мандата. За будућност Котора освојила је три мандата, баш као и Демократска алтернатива и Грбаљска листа. Европски савез заузеће два места у которској скупштини, а по једно ХГИ и Которски покрет, јавља РТЦГ, пренео је Танјуг.