Podgorici preti „budvanski sindrom”

Od našeg dopisnika
Podgorica – Formiranje vlasti u Podgorici zavisiće od sposobnosti ključnih aktera da postignu kompromis i formiraju stabilne koalicije. Za sada je jedini funkcioner koji je najavio formiranje koalicije Dejan Đurović iz Nove srpske demokratije, čija je lista, predvođena Jelenom Borovinić Bojović, osvojila 13 odborničkih mesta.

Podgorički parlament ima 59 odbornika, a za formiranje većine neophodno je 30 mesta. Vlast u glavnom gradu biće moguće formirati samo kroz postizborne koalicije, a uobičajena postizborna dinamika zavisi od toga koja će strana uspeti da okupi dovoljno glasova za formiranje većine.

Izborna komisija glavnog grada utvrdila je rezultate lokalnih izbora u Podgorici, prema kojima je na biračkim mestima glasalo 81.142 birača, dok je putem pisma, odnosno van biračkih mesta, glasalo 1.140 birača. Ukupno je glasalo 82.282 birača, od čega je bilo 1.106 nevažećih glasačkih listića.

Najviše glasova osvojila je lista „DPS i rečju i delom – dr Nermin Abdić” – 19 mandata. Lista „Evropa sad – Demokrate – Još jače – prof. dr Saša Mujović” osvojila je 14 mandata, „Za budućnost Podgorice – Grad svih nas” predvođena Jelenom Borovinić Bojović, osvojila je 13 mandata, lista „Jakov Milatović – Za bolju Podgoricu” dobila je šest mandata, „Evropski savez – Boris Mugoša” tri, „Preokret – Ovako više ne može – Srđan Perić” dva, a „Stranka Evropskog progresa – Duško Marković” osvojila je dva mandata.

Ispod cenzusa ostale su liste: „Dr Vuk Kadić – Pokret naprijed – Za Podgoricu i porodicu”, „Podgorička lista – Andrej Milović”, „Crnogorska evropska partija – Novak Adžić”, „Pokret podstanara Podgorica”, „U akciju, budi svoj, biraj CGA” i „Podgorica svih nas, Bošnjačka stranka”.

Vladajuće partije na državnom nivou (Evropa sad, Demokrate, Nova srpska demokratija, Socijalistička narodna partija) i opoziciona Demokratska partija socijalista mogu doći do 30 mandata uz podršku liste Jakova Milatovića, koju čine Građanski pokret URA, Pokret za Podgoricu (PzPG), blizak predsedniku države, i Pokret za promene (PzP).

Đurović je javno saopštio da je neophodno razgovarati, dogovarati se i naći rešenje, s obzirom na to da vlast u Podgorici treba da formira koalicija sa republičkog nivoa, koju čine poslanici bivšeg Demokratskog fronta (Nova srpska demokratija i Demokratska narodna partija), Pokret „Evropa sad”, Demokratska Crna Gora, Socijalistička narodna partija, Bošnjačka stranka i Albanska koalicija.

Ukoliko sve političke partije, odnosno koalicije, ne shvate da će biti potreban kompromis između različitih ideoloških blokova kako bi se formirala nova vlast, mogući su novi izbori, poput „budvanskog sindroma” ponavljanja izbora.

Prema rezultatima, proevropske partije mogu pokušati da formiraju koaliciju na osnovu zajedničkih vrednosti i međunarodnih integracija, ali to podrazumeva da stub te koalicije bude DPS. Za sada, koalicija Andrije Mandića i Milojka Spajića mogla bi formirati vlast ukoliko se „politički brat” Demokrata Alekse Bečića udalji od nosioca liste Jakova Milatovića, koji je ostvario slabiji rezultat u odnosu na broj glasova koje je dobio na predsedničkim izborima.

Iako se verovalo da je nepovratno oslabljen, DPS se pokazao kao ključni akter jer je dobio solidan broj glasova, što potvrđuje njegovu političku „žilavost” i sposobnost da se oporavi od prethodnih poraza. Ovi izbori bi mogli biti presudni za njihovu buduću političku sudbinu.

U Kotoru najviše glasova koaliciji „Demokrate‒PES” i DPS

Prema podacima Opštinske izborne komisije Kotor, najviše odborničkih mesta u lokalnom parlamentu imaće liste DPS-a i koalicije „Demokrate‒PES”, po 10 mandata. Za budućnost Kotora osvojila je tri mandata, baš kao i Demokratska alternativa i Grbaljska lista. Evropski savez zauzeće dva mesta u kotorskoj skupštini, a po jedno HGI i Kotorski pokret, javlja RTCG, preneo je Tanjug.