Шта се крије испод равнице

Суботица – У календару обележавања међународних дана посвећених неком општем појму 18. септембар припао је геологији – науци са којом, чини се, свакодневни живот има мало контаката и да је то област којом се искључиво баве стручњаци.

Да то не мора бити тако, показао је др Иван Дулић, који је поводом празника својих колега одржао предавање у склопу Градског музеја у Суботици, а као пратећи програм изложбе „Шта се крије испод равнице?”. Др Дулић је, како се представио, прво завршио Грађевински факултет, као хоби бавио се спелеологијом, а онда, као да му то није било довољно зарањања у земљину утробу, завршио и геологију, докторирао и своја истраживања окренуо ка дубинама земље и њеној прошлости.

Као члан стручног тима компаније НИС имао је прилике да упозна и тло Сибира, и других удаљених предела, али и да до детаља разложи тло по којем се хода у Војводини, басену некадашњег Панонског мора, које је опет, тек делић некадашњег и много старијег копна Европе и Теитског мора. Ко уме да чита тајне земље, ту ће пронаћи и трагове најстаријих становника планете, цијанобактерија, старих три милијарде година чији отисци се оцртавају у седиментима. Др Дулић додаје и да њима можемо да захвалимо на облику живота какав познајемо јер су почеле да производе кисеоник, и то у великим количинама.

Како се даље одвијао живот планете, стручно око разумеће из гранита, шкриљаца, метаморфних стена чија се старост мери и преко 600 милиона година. Ипак, додаје Дулић, наилази се и на седиментне стене чија старост није прецизно утврђена, а налазе се свега 1.100 метара дубоко под нашим ногама.

Раслојавајући тло по којем ходамо, др Дулић у отисцима које су оставиле биљке, полени и водени токови, као да материјализује тврдњу да је свет један и да смо сви повезани. Када је нестао Теитски океан и формирају се нова копна, а то је отприлике било у периоду од пре 40 до 16 милиона година на Фрушкој гори растао је тролисни платан који је данас изумрла врста, а његов најближи рођак расте само у Вијетнаму и Лаосу.

Падине Фрушке горе, али и равница северне Бачке чувају јасне отиске Панонског мора које се одвојило од светског мора, а његова угодна суптропска клима била је погодна за развој палми и бујање вегетације, а ту су своје уточиште налазили и шкољке, морски јежеви, пужеви. Ову морску идилу прекинуће речни токови који ће са севера преко централне и јужне Мађарске, Бачке и Баната сливати велике количине воде. На насловној страни каталога за изложбу је шкољка лимнокардијум, а др Дулић испричао је да се до овог открића дошло сасвим случајно: снимао је прилог за телевизију Војводине и за потребе аутентичности новинар и он су почели да копају на једној мањој површини. Придружио им се возач телевизијске екипе и почео да копа поред њих. „Можда је други или трећи пут забио ашов када је ископао шкољку старости шест милиона година”, испричао је Дулић. Понесени успехом, наставили су копање, али више ништа вредно нису нашли.

Наравно, истраживање геолога не заснива се на овој насумичности. Др Дулић објашњава да на основу досадашњег познавања терена, током испитивања тла раде се рупе у земљи у које се постави експлозив: уз помоћ финих, савремених инструмената тада се региструју правци и начини ширења звука и на основу тога познаваоци јасно могу да одреде где су се некада простирала језера, где постоје стене, наслаге, седименти и које густине.

И, на крају, др Дулић закључује: тло под нама и даље не мирује, активирају се стари и рађају се нови вулкани дубоко у земљи, то изазива стварање нових океана и планина и то су процеси који никада не мирују.