Оптужбе на рачун бугарске кандидаткиње за ЕК

Специјално за „Политику“
Софија ‒ Бугарска би, према најавама Урсуле фон дер Лајен, у новом саставу Европске комисије требало да добије место комесара за истраживања и иновације. Ту позицију ће, како је планирано, заузети бивша министарка спољних послова и правде Екатерина Захаријева. Она ће бити међу 11 жена у новој ЕК. Европски парламент (ЕК) је спреман да почне саслушања предложених европских комесара, али ће распоред бити одређен након што посланици добију сву потребну документацију од ЕК и у договору са Саветом ЕУ. Европски парламент је крајем прошле недеље прецизирао да пре него што пређе на саслушања мора имати биографије кандидата за европске комесаре и писма којима се дефинишу њихови будући задаци у новој комисији.

„Желим да изразим захвалност председници Европске комисије госпођи Урсули фон дер Лајен и бугарској влади на овом поверењу и на номинацији. Свесна сам одговорности. Велика је. Ресор који је Бугарска добила је један од ресора будућности, он је изузетно важан и у центру је и претходне и следеће комисије”, истакла је Захаријева.

Према њеним речима, у политичким смерницама које је Урсула Фон дер Лајен дала на почетку свог мандата, посебно место је посвећено иновацијама и истраживању. „Морамо да их ојачамо како бисмо нашу економију учинили конкурентнијом. Односно, ово је директно повезано са повећањем конкурентности ЕУ и европске привреде”, прокоментарисала је и Захаријева.

Она је одбила да одговара на питања „Политике” у вези са њеном функцијом док се не оконча поступак саслушања. На први поглед, њено искуство и интересовања су далеко од онога чиме би требало да се бави у Бриселу. Захаријева је типичан представник партијске бирократије, која је прошла кроз разна министарства. Почела је као директорка Правног директората у Министарству унутрашњих послова у време када је његов министар био Јевдет Чакаров – у тројној владајућој коалицији. Била је заменик министра у Министарству регионалног развоја у првој влади коју је водио ГЕРБ, као и главни секретар председника партије Росена Плевнелиева. Одатле је отишла на положај министра правде и спољних послова у последње две владе ГЕРБ-а. У току 2018. године Захаријева је била умешана у скандал у вези са продајом бугарског држављанства. Бивши службеник за имиграцију оптужио је Захаријеву да је учествовала у шеми плаћеног држављанства док је била министарка правде од 2015. до 2017. године. Захаријева је негирала оптужбе и против ње није предузета никаква правна акција. Случај је тренутно у току пред Градским судом у Софији. За исто дело оптужен је и Петар Харалампиев, који је био на челу Државне агенције за Бугаре у иностранству.

Постоји још један скандал у вези са Захаријевом, а односи се на њеног супруга Ангела Захаријева. Дигла се велика прашина 2020. године око такозваног потпорног зида на познатој плажи Алепу. Тада је постало јасно да се иза пројекта за осигурање клизишта крију радови на плажи која се налази јужно од Бургаса. Архитектонска фирма „А и А архитекти”, која је у власништву супруга Екатерине Захаријеве, била је главни пројектант објекта за одбрану обале. Еколози су открили да је такозвани потпорни зид заправо хотел јер већ има изграђене хотелске собе и отвор за лифт. Међутим, из компаније Ангела Захаријева су наставили да тврде да није реч о хотелским собама већ да ће то апсорбовати масу клизишта и касније бити затрпано земљом. Како преноси „Евроактив”, током интервјуа, Фон дер Лајенова је посебно питала Екатерину Захаријеву о активностима њеног мужа, а она је рекла да су они личности за себе. Фон дер Лајенова, међутим, није била задовољна одговором.

„Ово је јак ресор, трећи пут заредом ће комесар из Бугарске бити одговоран за иновациону политику. Основа овог ресора је програм ’Хоризонт’ из којег се одобравају средства за европске иновације. Очекујемо да ће се значајно повећати средства у фонду и тражимо начине да привучемо више приватног капитала у Бугарску. Зато ће комесар имати огромну одговорност у погледу приоритета нове комисије”, каже за „Политику” Радан Канев, посланик из партије Демократска Бугарска, која је чланица групације Европске народне партије у Европском парламенту.

Ресор који би требало да води Захаријева, како каже, има огромне могућности.

„До 2027. године овај ресор ће располагати са више од 94 милијарде евра. Новац је намењен смањењу администрације, административног оптерећења стартапа, компанијама и научним јединицама које стварају иновативне производе и услуге. Ово је изузетно добра прилика за Бугарску и, наравно, за целу ЕУ”, каже Андреј Ковачев, посланик ГЕРБ-а, који је такође члан народњака у Европском парламенту.

Бугарска је у претходном мандату Европске комисије имала ресор за научна истраживања, културу, образовање и омладину и водила га је најпре Марије Габријел до именовања на премијерско место, а затим до краја мандата Илијана Иванова.

Да није тако лако проћи испитивања у ЕП говори и то што је парламент 2019. одбио три кандидата за европске комесаре – из Румуније, Мађарске и Француске. У прва два случаја због сукоба интереса, а у трећем због финансијске истраге. Бугарска је имала негативно искуство са кандидатом за европског комесара за међународну сарадњу, хуманитарну помоћ и реаговање на кризе, Румјаном Желевом, министарком спољних послова, коју је предложила прва влада Бојка Борисова. Њено саслушање је било потпуни фијаско због лоше припреме, лошег познавања енглеског језика (саслушања су на енглеском и француском) и неуверљивих одговора на питања посланика.